Плати па питај Фајнса

Уколико вам се после проучавања објављеног програма овогодишњег Феста, који почиње сутра увече, учини да он, заправо, није ништа друго до проширена ревија дистрибутерских филмова звана Синеманија, нисте много погрешили. Већ годинама уназад Фест „јаше” на том таласу. Онако, по инерцији. И да вук буде сит и овце буду на броју. И да се на крају обавезно каже „оборени рекорди у продаји улазница”, као да је то сврха нечега што се зове филмски фестивал. При том се толико гласно не изговара колико је Фест зарадио.

Инсистирајући годинама на сопственој комерцијализацији, Фест сам себе доводи у опасност да ће се кад-тад неко паметан пробудити и гласно поставити логично питање: Зашто више одвајати средства за Фест када би уз мало више труда, рада и креативности његовог оснивача и дирекције, он могао убудуће сам себе да издржава и одржава? И шта ћемо онда?

Но, да не ширим тему сада, уочи почетка Феста, који ће још прве вечери угостити британског глумца и редитеља-дебитанта Рејфа Фајнса, са филмом „Кориолан”, виђеним премијерно прошле недеље у Берлину. Сигурно је да ће бити дочекан громким аплаузом. И треба. Јер, реч је овде о солидном филму за поштовање, једној необичној и модерној екранизацији Шекспирове трагедије, у којем је Фајнс насловну улогу Каја Марција Кориолана одиграо страсно и до краја посвећено. Уз то, филм је сниман у Београду, чак и у Скупштини Србије, уз учешће наших глумаца, филмских аутора и радника, наше полиције, припадника САЈ-а...

У интервјуу за „Политику” вођеном у Берлину (објављен 17. фебруара под насловом „Београд на филму моћан као Рим”) Фајнс је потврдио да је био презадовољан условима рада у Београду и да су му сви излазили у сусрет. Речју, био је пун хвале за све који су са наше стране учествовали у реализацији и суфинансирању његовог филма.

Међутим, над овом срећном причом надвио се и један облак. Сви који су тражили и добили интервјуе са Фајнсом и његовом екипом у Берлину, и тим поводом били у контакту са агенцијом за публицитет „Премијер ПР”, ангажованом од стране продуцената Фајнсовог филма („Icon”), били су дужни да за интервјуе плате!

Тако су две колегинице из српских телевизија биле дужне да плате по 750 фунти, хрватски колега који ради за хрватско и српско издање једног недељника 600 фунти. Потписници ових редова као „Политикином” извештачу, на унапред заказаном састанку у Берлину није тражен новац, али је захтев за наплату стигао јуче на имејл адресу дистрибутерске куће која је Фајнсов филм откупила за приказивање на територији екс-ју!

Дистрибутер сада чупа косу! Ситуација је за њега веома непријатна. Мени као аутору интервјуа непријатно није, и одмах да кажем: Не пада ми на памет да плаћам било коме и било када да бих, у ствари, радила, обављала своју професионалну дужност. Да плаћам да бих примала плату! Чисто сумњам и да је „Политика” спремна да плати, јер је на својим страницама, на огромном простору објавила и приказ филма и интервју са Фајнсом и тако заправо дала огромну рекламу филму. И шта ћемо сад? Да плати Фајнс? И треба да части! Него шта!

Шта још гледати на овогодишњем Фесту? Немојте бирати филмове по програмским целинама, јер ће вам се од њихових назива, типа „Европа – у, ван, изнад, испод, без Европе” само завртети у глави, и терати вас да од Феста бежите. Следите искључиво свој филмски укус и интуицију. Има довољно свега за свачији укус. Има и Холивуда, а тамо је сада узаврело. Већ 27. фебруара је додела Оскара, а на Фесту можете гледати и филмове са највише номинација.

Чисто да будете у току.