Гадафијеве милијарде на Западу

Неизвесна политичка судбина либијског лидера пуковника Муамера ел Гадафија подстакла је на светским берзама питање шта је даља судбина једног од најбогатијих државних инвестиционих фондова. Суверени фонд Либије (ЛИА) располаже сумом 60–80 милијарди америчких долара.

Откако су 2004. године УН укинуле санкције према Либији, режим у Триполију је са оснивачким капиталом од 40 милијарди долара покренуо лавину инвестиција у оружје, западњачке финансијске институције, стратешке енергетске пројекте, италијанске фудбалске тимове... Суверени фонд Либије је у периоду 2006–2009. године (дакле, делом и у време глобалне финансијске кризе) остваривао рекордни годишњи профит од преко 2,3 милијарде долара, извештава агенција Блумберг.

Поређења ради, државни инвестициони фонд Норвешке пословао је у 2007. години са губитком од 2,9 одсто, док је 2008. године остварио пад зараде од 28 одсто.

Либија има новца на разбацивање: тамошњи Суверени инвестициони фонд има средстава као и Катар – највећи светски извозник гаса, који још слови као политички стабилан, додаје Ројтерс. Ко тачно руководи либијским инвестицијама, чиме се у овом тренутку бави ЛИА, да ли се новац трансферише на тајне рачуне широм света, веома брине берзе, и бизнисмене развијеног света који су од 2004. године развили бројне везе са Гадафијем.

Финансијски званичници Либије изузетно су дискретни. Државни инвестициони фонд нема обичај да редовно штампа извештаје о финансијском пословању. Познато је ипак да је Триполи од 2004. године развио мрежу финансијских консултанта у мање познатим одредиштима света. Профил улагања либијских петродолара током последњих година указује на изузетан опрез: само осам милијарди долара из тог фонда дугорочно је уложено у пројекте у северној Африци, Европи и Азији, преноси Ројтерс.

Добар део новца из Либијског државног инвестиционог фонда (око 78 одсто) краткорочно је инвестиран на глобалним финансијским берзама развијеног света.

У међувремену, либијски финансијери покуповали су некретнине на елитним локацијама у Лондону, Паризу, Риму, Дубаију... уложили новац у италијанске банке, гасоводе, фудбалске клубове, развој земљотресима угрожених подручја на Апенинском полуострву...

Гадафијева фамилија се у међувремену чврсто укључила у контролу домаће привреде. Пуковников најстарији син Мохамед надлежан је за рад либијских пошта и телекомуникација. Гадафијева ћерка Ајша веома је утицајна у грађевинарству, син Саиф задужен је за сарадњу са нафташима... Син Мутасим има велики интерес око прераде хране, док је Саади, иначе бивши фудбалер, на вези са Међународним Олимпијским комитетом.

Ко у Либији преговара са страним оружарима – није доступно јавности. Познато је ипак да је Велика Британија у понедељак отказала осам извозних дозвола за снабдевање Либије оружјем: бизнис је цветао готово до јуче. Само крајем 2010. године Уједињено Краљевство одобрило је извоз снајперских пушака и муниције за борбу против масовних демонстрација у вредности од шест милиона америчких долара.

Либијски петродолари привукли су и друге европске оружаре. Само 2009. године државе чланице ЕУ испоручиле су Либији оружја у вредности од 347 милиона долара. Опрему за ометање телекомуникација – која ових дана тако успешно функционише – Либији су тада продале Немачка (за 43 милиона евра), Велика Британија (за 20,7 милиона долара) и Италија (за милион евра). Либија је за набавку малокалибарских пушака са Малте пре две године потрошила чак 79,7 милиона евра.

Малта и Италија јуче су се успротивиле покушају ЕУ да Либији заведе економске и политичке санкције.

Тања Вујић