Gadafijeve milijarde na Zapadu

Neizvesna politička sudbina libijskog lidera pukovnika Muamera el Gadafija podstakla je na svetskim berzama pitanje šta je dalja sudbina jednog od najbogatijih državnih investicionih fondova. Suvereni fond Libije (LIA) raspolaže sumom 60–80 milijardi američkih dolara.

Otkako su 2004. godine UN ukinule sankcije prema Libiji, režim u Tripoliju je sa osnivačkim kapitalom od 40 milijardi dolara pokrenuo lavinu investicija u oružje, zapadnjačke finansijske institucije, strateške energetske projekte, italijanske fudbalske timove... Suvereni fond Libije je u periodu 2006–2009. godine (dakle, delom i u vreme globalne finansijske krize) ostvarivao rekordni godišnji profit od preko 2,3 milijarde dolara, izveštava agencija Blumberg.

Poređenja radi, državni investicioni fond Norveške poslovao je u 2007. godini sa gubitkom od 2,9 odsto, dok je 2008. godine ostvario pad zarade od 28 odsto.

Libija ima novca na razbacivanje: tamošnji Suvereni investicioni fond ima sredstava kao i Katar – najveći svetski izvoznik gasa, koji još slovi kao politički stabilan, dodaje Rojters. Ko tačno rukovodi libijskim investicijama, čime se u ovom trenutku bavi LIA, da li se novac transferiše na tajne račune širom sveta, veoma brine berze, i biznismene razvijenog sveta koji su od 2004. godine razvili brojne veze sa Gadafijem.

Finansijski zvaničnici Libije izuzetno su diskretni. Državni investicioni fond nema običaj da redovno štampa izveštaje o finansijskom poslovanju. Poznato je ipak da je Tripoli od 2004. godine razvio mrežu finansijskih konsultanta u manje poznatim odredištima sveta. Profil ulaganja libijskih petrodolara tokom poslednjih godina ukazuje na izuzetan oprez: samo osam milijardi dolara iz tog fonda dugoročno je uloženo u projekte u severnoj Africi, Evropi i Aziji, prenosi Rojters.

Dobar deo novca iz Libijskog državnog investicionog fonda (oko 78 odsto) kratkoročno je investiran na globalnim finansijskim berzama razvijenog sveta.

U međuvremenu, libijski finansijeri pokupovali su nekretnine na elitnim lokacijama u Londonu, Parizu, Rimu, Dubaiju... uložili novac u italijanske banke, gasovode, fudbalske klubove, razvoj zemljotresima ugroženih područja na Apeninskom poluostrvu...

Gadafijeva familija se u međuvremenu čvrsto uključila u kontrolu domaće privrede. Pukovnikov najstariji sin Mohamed nadležan je za rad libijskih pošta i telekomunikacija. Gadafijeva ćerka Ajša veoma je uticajna u građevinarstvu, sin Saif zadužen je za saradnju sa naftašima... Sin Mutasim ima veliki interes oko prerade hrane, dok je Saadi, inače bivši fudbaler, na vezi sa Međunarodnim Olimpijskim komitetom.

Ko u Libiji pregovara sa stranim oružarima – nije dostupno javnosti. Poznato je ipak da je Velika Britanija u ponedeljak otkazala osam izvoznih dozvola za snabdevanje Libije oružjem: biznis je cvetao gotovo do juče. Samo krajem 2010. godine Ujedinjeno Kraljevstvo odobrilo je izvoz snajperskih pušaka i municije za borbu protiv masovnih demonstracija u vrednosti od šest miliona američkih dolara.

Libijski petrodolari privukli su i druge evropske oružare. Samo 2009. godine države članice EU isporučile su Libiji oružja u vrednosti od 347 miliona dolara. Opremu za ometanje telekomunikacija – koja ovih dana tako uspešno funkcioniše – Libiji su tada prodale Nemačka (za 43 miliona evra), Velika Britanija (za 20,7 miliona dolara) i Italija (za milion evra). Libija je za nabavku malokalibarskih pušaka sa Malte pre dve godine potrošila čak 79,7 miliona evra.

Malta i Italija juče su se usprotivile pokušaju EU da Libiji zavede ekonomske i političke sankcije.

Tanja Vujić