Грчка поново протестује

Од нашег дописника

Атина – Две особе су повређене када су се јуче на протестном скупу у центру Атине сукобили штрајкачи и полиција. Окупљени радници и службеници гађали су полицију каменицама и запаљивим „бомба”, док су припадници снага безбедности узвратили сузавцем и воденим шмрковима.

 „Ово је само почетак штрајкова. Показаћемо влади да смо против њене политике која земљу гура у сиромаштво и рецесију”, поручују грчки радници који су јуче објавили једнодневну обуставу рада и, практично, паралисали земљу.

Бродови су остали у лукама, авио-саобраћај је заустављен на неколико сати, медији су нацију оставила без информација.

Јучерашњим штрајком, сигурно највећим од почетка године, обухваћени су запослени у јавном и приватном сектору чији синдикати окупљају преко два и по милиона запослених. У протестима који се организују у шездесет грчких градова учествују лекари, учитељи, професори, апотекари и адвокати, продавци, радници пошта, пореских органа, банака... Суштина је иста: неслагање са владиним рестриктивним мерама које су услов за даљу кредитну подршку ЕУ и ММФ.

У међувремену, премијер Јоргос Папандреу је у Берлину и Хелсинкију водио тешке разговоре са домаћинима покушавајући да обезбеди бољу позицију Грчкој пред ванредни самит лидера лидера ЕУ где ће бити донето решење о механизму подршке чланица еврозоне.

Рестриктивне мере владе немају чврсту и јединствену подршку у народу нити међу опозиционим партијама. Свако на свој начин тумачи и види узроке рецесије у којој се Грчка нашла и из које премијер Папандреу, кога део нације сматра главним кривцем за садашње стање, покушава да је, како је рекао, „извуче систематском борбом против дугогодишњих патогених појава”.

Тако је, рецимо, Министарство финансија демантовало написе у страној штампи о наводном одливању капитала огромних размера у швајцарске банке. Немачки „Шпигл” тврди да грчки грађани у страним банкама држе 600 милијарди евра. Званични кругови демантују ове тврдње, а влада чини напоре да се паре из страних банака врате у отаџбину.

Закон о пореској амнестији према онима који новац пребаце у Грчку није примљен са одобравањем у ЕУ јер је оцењен као препрека слободном кретању капитала, што је противно европском законодавству. Прецизније, пореским обвезницима који новац пребаце у грчке банке обезбеђен је мањи порез и гаранција да пред пореским органима неће морати да доказују порекло новца.

Међутим, у то је мало ко поверовао у тренутку када влада чини очајничке напоре да се, углавном порезима, обезбеде неопходна средстава за отплату дугова и задовоље све већи и нови захтеви кредитора.

Примера ради, Грчка је систематском политиком повећавања пореза по скупоћи догурала до врха европске лествице. Када је реч о ценама бензина и нафте, тренутно је на другом месту у ЕУ. Са ценом од 1,593 евра за безоловни бензин и 1,391 евра за нафту, Грчка је иза најскупље Норвешке. У исто време, по скупоћи горива Грчка је далеко испред Аустрије и Шпаније где су цене 1,28 евра за литар.

Ј. Павловић-Стаменић