Професор неће повишицу, синдикат хоће ММФ

Професоре, кога фолирате? Овим питањем се најчешће завршава предавање Милојка Арсића, професора Економског факултета, кад студентима постдипломцима каже како је против повећања сопствене плате. Искрено признаје да га многи не схватају кад покушава да им објасни зашто би себи „пуцао у ноге” ако би се придружио захтевима штрајкача да се једном делу запослених у државној служби повећају зараде. Обично смо сви кратковиди кад су таве ствари у питању, каже професор Арсић. Додаје да зна да повећање државне потрошње које нема основа у реалним изворима значи мању потрошњу у будућности. Економска логика је јасна – мање државних инвестиција данас, лошији стандард сутра.

– Повећање потрошње значило би раст инфлације, слабљење динара, већу незапосленост у будућности – набрајао је Арсић због чега му се не исплати да његов месечни чек буде тежи за 24 одсто.

Раст цена узрокован повећањем потрошње обезвредио би сваку повишицу, убеђен је Арсић.

Професор који је против повећања сопствене плате није једини који је ових дана у парадоксалној ситуацији. Према оцени Алберта Јегера, шефа мисије Међународног монетарног фонда, сви они који штрајкују практично себи чине медвеђу услугу и „пуцају себи у ноге”. Да парадокс буде већи, добар део синдикалних лидера верује да високи званичник ММФ-а говори истину, али од својих захтева и даље не одустају.

– Не сумњамо да је тако – каже Ранка Савић, председница Асоцијације самосталних и независних синдиката.

Кад синдикати од српских министара чују аргумент да у државној каси нема пара не крију да им не верују. Са друге стране, Ранка Савић открива зашто кад ту исту реченицу чују од Алберта Јегера верују да званичник ММФ-а говори истину.

– Зато што смо на много веће разумевање наишли од Међународног монетарног фонда, него од владе. Зато што са њима имамо много бољи социјални дијалог и зато што нас сваки пут саслушају кад дођу у Београд. Ти људи врло аргументовано објашњавају зашто неки потез има озбиљне последице. Као када су изашли са податком да је 400.000 људи у време кризе остало без посла. Били смо запањени, то је потпуно поражавајуће – каже Савићева и додаје да званичницима наше владе не верује кад кажу да пара у каси нема јер чују колико се пара ненаменски троши, колико се пореза због сиве економије не сакупи, колико новаца ишчезне у процесу јавних набавки…

На питање да ли је чула да запослени у приватном сектору замерају својим колегама чији је послодавац држава да не виде даље од сопственог носа, наша саговорница одговара: „Све ја то знам, али ми више не гледамо на солидарност.” Разочарана игнорантским ставом овдашњих власти према синдикатима, наша саговорница додаје:

– Знате ли да су званичници ММФ-а били запрепашћени кад су од нас чули да желимо да ММФ остане у Србији. Алберт Јегер се слатко насмејао. Ми смо им рекли да нас је страх шта ће бити кад они оду – препричавала је Савићева ову парадоксалну ситуацију за преговарачким столом.

Признаје још једну ствар. Као Ранка Савић зна да је боље да новац оде за инвестиције у инфраструктуру него за повећање плата и пензија. Да ли би то смела да каже својим члановима, питали смо:

– Нити бих хтела, нити бих смела – каже Савићева и додаје да су људи разочарани и живе у веома тешким условима.

Знате ли да се 800 милијарди динара из државне касе годишње потроши на плате и пензије, а само 100 милијарди динара на инвестиције, да се 4,5 одсто бруто домаћег производа улаже у образовање – питала је Савићева новинара „Политике”, а из ње као да је говорио ММФ.

– Ми смо против идеје да новац од продаје „Телекома” иде у потрошњу. Те паре треба да се потроше за инвестиције – казала је Савићева. Додаје и то да би отворено својим члановима рекла да не треба да дозволе да власт пред изборе купује гласове тиме што ће новац од „Телекома” отићи у потрошњу.   

На питање да ли је тачно да се синдикати залажу да ММФ остане у Србији, Бранислав Чанак, председник синдиката „Независност”, одговара питањем:

– Шта вас ту изненађује.

А на Јегерову опаску да штрајкачи „пуцају себи у ноге”, додаје: „У праву је човек.” Каже да у његовом синдикату штрајкују просветари и да не може да их не подржава у томе:

– Свако има право да штрајкује кад је незадовољан.

За разлику од њих, Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, не мисли тако.

– Што се нас тиче, дао бог да ММФ више никад овде не дође – казао је Орбовић и додао да зна многе земље којима ММФ није помогао.

Није питање да ли у каси има пара, него зашто нема, додаје. Зашто не причамо о приходној страни буџета. Убеђен је да су захтеви штрајкача потпуно оправдани у ситуацији када држава подиже цене које су под њеном контролом.

– И нисмо ми социјални случајеви па да нам додељују помоћ – објашњава Орбовић зашто је за њих понуда ММФ-а неприхватљива. Каже да су чланови његовог синдиката реални и да никада нису тражили повећање плата од 30, 40 одсто.

А да је држава Србија породица која живи на селу која је „све краве продала” и остала јој је још само једна („Телеком”) и да и њу хоће да прода да би новац потрошила у кафани, шта би онда рекао, питали смо Орбовића.

– А зашто смо продали краве? Не можете стално да издржавате некога ко је све краве испродавао. Онда се такав домаћин изолује. Знате како то иде на селу, син дође код оца и каже му: „Слушај, тата, ти си неурачунљив, све си краве испродавао.” И онда га пошаље у собу са литром ракије и преузме вођење домаћинством – објашњава Орбовић.

Кога ми онда овде треба да изолујемо, питали смо нашег саговорника.

– Па оне што су све краве продали – закључио је Орбовић.

Аница Николић