Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Онемоћали али здрави

Онемоћали али здрави
Са монтажне линије ФАП-а (Фото: С. Јовичић)

ПРИБОЈ – За који дан биће расписан тендер за приватизацију прибојске корпорације ФАП. Вишегодишње припреме за продају фабрике приведене су крају, a међу заинтересованим купцима су, не крију у менаџменту ове фирме, и гиганти попут "Мерцедеса" и "Волвоа", конзорцијуми неких европских произвођача возила, бизнисмени из Саудијске Арабије и других источних земаља, као и неки пословни људи са подручја бивше Југославије.


Има, дакле, изгледа да некадашњи гигант из града на Лиму ускоро добије доброг газду и вишеструко повећа производњу, која се последњих година усталила на само око 250 возила годишње.

Прибојци памте златно доба седамдесетих и осамдесетих, када је ФАП у сарадњи са "Мерцедесом" био сила, једна од признатих европских фирми, а грађани Прибоја међу најбогатијим у бившој СФРЈ, други по броју путничких аутомобила у односу на број становника, одмах иза Марибора. Ова фирма је у то време запошљавала и до 7000 људи, а рекордна годишња производња остварена је 1979. са око 7.000 произведених камиона и аутобуса.

Највише се тада извозило на афричка и азијска тржишта: од Кине, Индије и Сирије до Танзаније, Замбије и Уганде... Тамо је ФАП имао и своја представништва, сервисне радионице, комплетну подршку за већи извоз. Кад су последњих година челни људи фирме обилазили та тржишта и покушавали да успоставе сарадњу са старим и новим купцима, виђали су по градовима ФАП-ове камионе и аутобусе који и после двадесетак година још саобраћају.

Деведесете су донеле пословне муке ФАП-у и сиромаштво Прибоју. Изгубљено је домаће и инострано тржиште, одлазак коопераната из република бивше СФРЈ отежало је производњу. ФАП је тражио излаз на тржишту Србије, а оно је било препуштено половним камионима из увоза.

И тако се са некадашњих 7.000 возила годишње сишло на коју стотину, док је од 7000 радника преостало око 3000. За толико смањену производњу и тај број је био превелики.

– Програмом Владе Србије из 2002. у процесу реструктурисања број радника је, уз отпремнине, додатно смањен на 1.600 – каже генерални директор ФАП-а Мирко Стојовић и додаје:

– Сада смо добили сагласност владе да на основу добровољног изјашњавања још око 375 радника добију одговарајуће отпремнине. Рачунамо да у приватизацију уђемо са око 1.350 запослених.

Ипак, некадашњи прибојски гигант није се препустио судбини. Са ФАП-ових линија и сада излазе савремени производи, јер се мотори и мењачи увозе од "Мерцедеса"и немачког "ZF-а". За сајмове, на којима ФАП редовно наступа, прибојска фабрика увек припреми нешто ново. Недавно је представљен нископодни аутобус који се тражи у свету. За потребе наше и страних армија направљено је возило које ће бити замена за некадашњи ТАМ-ов двоосовински камион "11-18" и троосовинска замена за некадашњу војну "шестицу". Развијена је и лепеза мидибуса, у сарадњи са "Необусом", са 20 и више седишта...

– Иако је влада предузела одређене мере царинске заштите, чак и издвајања одређених субвенција које су ФАП-у добродошле, домаће тржиште није довољно заштићено – напомиње Мирко Стојовић и наставља:

– Јавни сектор, државне и приватне фирме, одлучују се за увоз. Удружење произвођача друмских возила, у коме су "Застава", "Икарбус", ФАП, предлагало је одговарајуће мере које не би биле у супротности са принципом отвореног тржишта. Сматрамо да би јавна предузећа, поготову она која живе на буџету ове државе, камионе и аутобусе требало да купују од домаћих произвођача, јер су наша возила квалитетна и јефтина.

ФАП данас има око 180 возила која не може да прода, што је безмало годишња производња. Ипак, преговара се са јавним предузећима у Београду и другим градовима, а нешто се и извози, углавном резервни делови.

– Упркос тешкоћама, ФАП је ипак једно од здравијих предузећа у земљи, са добрим изгледом да се успешно приватизује – тврди директор Мирко Стојовић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.