Словенска кошуља Мире Бртке

Нови Сад – На први поглед нека поређења изгледају немогућа. Но, то не значи да се не могу подузети и применити. Не ради се о дрскости – Енди Ворхол и Мира Бртка су ствараоци различитих статуса међу којима има много међусобних сличности. Ради се о уметницима исте генерације: Ворхол је рођен 1928, Бртка две године касније. Сличног су порекла – Енди је рођен у Питсбургу, у породици исељеника из Словачке, Мира је војвођанска Словакиња, која је део свог средњошколског школовања провела у Братислави – каже Сава Степанов, аутор изложбе „Један (не)могући контакт: Ворхол–Бртка“.

Изложба, у организацији Новосадског сајма и Галерије „Бел арт“, отворена је јуче у Конгресном центру „Мастер“ у оквиру међународне сајамске манифестације „Арт експо“, која се по 16. пут одржава у Новом Саду.

Необична поставка обухвата рекламне илустрације које је родоначелник поп-арта Ворхол радио за произвођача ципела „Милер“ и модни часопис „Гламур“ (1949. године), као и серију графика „Ципеле са дијамантском прашином“ (1980). Изложени су, такође, и модели хаљина чији је креатор војвођанска мултимедијална уметница Бртка, која је завршила режију на Академији за позоришну и филмску уметност у Београду (1953), а потом и академију ликовних уметности у Риму (1963).  

– Једна од подударности у опусима Ворхола и Бртке стиче се у сусрету њихових „споредних“ уметничких активности. Обоје, свако на свој начин, бавили су се модом. Ворхол је у својим раним радовима, који припадају домену моде, ходио ка „чистој“ уметности, доспевши тако до универзалне инаугурације поп-арта. Бртка је занимање за моду изнашла на другом колосеку својих већ установљених уметничких активности. Креаторски дар открила је као сарадница на филму „Крилате свиње“ (1968) познатог италијанског редитеља Паола Пјетранђелија – каже Степанов.

Редитељка и уметница, том приликом, конципира костиме за филм, али почиње и да ствара модне креације, уносећи словенске елементе и колорит у модерно одевање, што даје печат италијанској моди тога времена. Од тада постоји израз „camicione slavo“ (словенска кошуља), како је забележио и чувени часопис „Вог“. Такве хаљине су позних шездесетих година прошлог века биле у моди и код нас, а Бртка их је радила захваљујући сарадњи са београдским „Центротекстилом“ и „Југоекспортом“.

М. Мијушковић