Агенција замењује посланике

Агенција за борбу против корупције, која би требало да почне са радом 1. октобра 2007. године, бавиће се, између осталог, и контролом финансирања политичких странака, предложено је Нацртом закона о оснивању ове агенције и изменама Закона о финансирању политичких партија, који је на последњој седници одржаној у Ужицу усвојила Влада Србије. Према важећем закону овај посао обављају скупштински Одбор за финансије и Републичка изборна комисија.

Извештаји о финансијском пословању странака у протеклом периоду неретко су били на мети критике јавности, која није увек имала пуно поверење у рачуне које су партије јавно испостављале.

Наиме, чињеница да у Одбору за финансије седе посланици неретко је у медијима превођена као могућност да странке саме себе контролишу, односно остављала је доста простора за сумњу да политичари једни другима гледају кроз прсте.

Коментаришући предложене измене Немања Ненадић из организације "Транспарентност Србија" каже да нови закони не доносе промене у начину контроле и обавезама политичких странака, али да и само обједињавање контролних овлашћења у руке једног органа уместо садашња два доноси веће могућности за разоткривање кршења Закона о финансирању политичких странака и кажњавање оних који такве преступе начине.

– У садашњем тексту закона та контролна овлашћења су на неадекватан начин подељена између РИК и Одбора за финансије.

Сасвим је сигурно да ће будућа агенција бити знатно политички независнија, а вероватно и стручнији орган за спровођење контролног посла него што су Одбор за финансије и РИК – објашњава Ненадић.

Проблем је, међутим, како каже, што је ступање закона на снагу одложено. Формирање агенције планирано је за 1. октобар следеће године.

– То би значило, уколико будемо имали превремене изборе, а сва је прилика да хоћемо, да ће се контрола финансирања предизборне кампање вршити на исти начин као до сада, а такође и контрола извештаја које подносе политичке странке о свом редовном финансирању.  "Транспарентност Србија" указује да је оснивање независног тела обавеза из Националне стратегије за борбу против корупције, али да је прави испит пред политичким странкама, односно овим сазивом скупштине. Видећемо да ли ће нови концепт заживети, односно да ли ће тај предлог закона доћи пред скупштину пре њеног распуштања – истиче Ненадић.

Члан законодавног одбора републичког парламента и посланик Г 17 плус Владимир Хоман тврди да је његова странка инсистирала на доношењу закона о оснивању ове агенције.

– Надам се да ће то побољшати контролу и спречити злоупотребе, којих још увек има, али морамо да видимо како ће агенција у пракси функционисати – једно је донети закон, друго је применити га. Увек ће постојати могућности за неке злоупотребе, увек се нађе рупа у закону, све то зависи од људи у странкама. Међутим, овим законом је умногоме смањена могућност злоупотребе – каже Хоман.

Он тврди да је Г 17 плус због стриктне примене постојећег Закона о финансирању политичких странака имала потешкоћа у раду општинских одбора.

 – Заводи се свака донација, рачун, што донекле отежава рад јер има доста папирологије, све иде преко књиговођа – напомиње он и додаје да корупција није аутоматски искорењена оснивањем агенције, јер ће много тога зависити од људи који ће у њој радити, колико ће бити подложни утицајима људи из партија.

Предложени закон још није дошао у Скупштину тако да га највећи број посланика није ни видео. Потпредседник Извршног одбора ДСС-а Драган Шормаз каже да није имао закон у рукама, али да је на први поглед јасно да је реч о бољим решењима, јер "РИК и Одбор за финансије ипак чине представници странака, а и Савет за борбу против корупције служио је за политичке сврхе и није радио професионално свој посао".

Шеф посланичке групе СПО-а у републичком парламенту Сања Чековић напомиње да треба имати на уму да закон не постоји све док не прође кроз Скупштину, као и то да се не може оцењивати само према једном члану.