Agencija zamenjuje poslanike

Agencija za borbu protiv korupcije, koja bi trebalo da počne sa radom 1. oktobra 2007. godine, baviće se, između ostalog, i kontrolom finansiranja političkih stranaka, predloženo je Nacrtom zakona o osnivanju ove agencije i izmenama Zakona o finansiranju političkih partija, koji je na poslednjoj sednici održanoj u Užicu usvojila Vlada Srbije. Prema važećem zakonu ovaj posao obavljaju skupštinski Odbor za finansije i Republička izborna komisija.

Izveštaji o finansijskom poslovanju stranaka u proteklom periodu neretko su bili na meti kritike javnosti, koja nije uvek imala puno poverenje u račune koje su partije javno ispostavljale.

Naime, činjenica da u Odboru za finansije sede poslanici neretko je u medijima prevođena kao mogućnost da stranke same sebe kontrolišu, odnosno ostavljala je dosta prostora za sumnju da političari jedni drugima gledaju kroz prste.

Komentarišući predložene izmene Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija" kaže da novi zakoni ne donose promene u načinu kontrole i obavezama političkih stranaka, ali da i samo objedinjavanje kontrolnih ovlašćenja u ruke jednog organa umesto sadašnja dva donosi veće mogućnosti za razotkrivanje kršenja Zakona o finansiranju političkih stranaka i kažnjavanje onih koji takve prestupe načine.

– U sadašnjem tekstu zakona ta kontrolna ovlašćenja su na neadekvatan način podeljena između RIK i Odbora za finansije.

Sasvim je sigurno da će buduća agencija biti znatno politički nezavisnija, a verovatno i stručniji organ za sprovođenje kontrolnog posla nego što su Odbor za finansije i RIK – objašnjava Nenadić.

Problem je, međutim, kako kaže, što je stupanje zakona na snagu odloženo. Formiranje agencije planirano je za 1. oktobar sledeće godine.

– To bi značilo, ukoliko budemo imali prevremene izbore, a sva je prilika da hoćemo, da će se kontrola finansiranja predizborne kampanje vršiti na isti način kao do sada, a takođe i kontrola izveštaja koje podnose političke stranke o svom redovnom finansiranju.  "Transparentnost Srbija" ukazuje da je osnivanje nezavisnog tela obaveza iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, ali da je pravi ispit pred političkim strankama, odnosno ovim sazivom skupštine. Videćemo da li će novi koncept zaživeti, odnosno da li će taj predlog zakona doći pred skupštinu pre njenog raspuštanja – ističe Nenadić.

Član zakonodavnog odbora republičkog parlamenta i poslanik G 17 plus Vladimir Homan tvrdi da je njegova stranka insistirala na donošenju zakona o osnivanju ove agencije.

– Nadam se da će to poboljšati kontrolu i sprečiti zloupotrebe, kojih još uvek ima, ali moramo da vidimo kako će agencija u praksi funkcionisati – jedno je doneti zakon, drugo je primeniti ga. Uvek će postojati mogućnosti za neke zloupotrebe, uvek se nađe rupa u zakonu, sve to zavisi od ljudi u strankama. Međutim, ovim zakonom je umnogome smanjena mogućnost zloupotrebe – kaže Homan.

On tvrdi da je G 17 plus zbog striktne primene postojećeg Zakona o finansiranju političkih stranaka imala poteškoća u radu opštinskih odbora.

 – Zavodi se svaka donacija, račun, što donekle otežava rad jer ima dosta papirologije, sve ide preko knjigovođa – napominje on i dodaje da korupcija nije automatski iskorenjena osnivanjem agencije, jer će mnogo toga zavisiti od ljudi koji će u njoj raditi, koliko će biti podložni uticajima ljudi iz partija.

Predloženi zakon još nije došao u Skupštinu tako da ga najveći broj poslanika nije ni video. Potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a Dragan Šormaz kaže da nije imao zakon u rukama, ali da je na prvi pogled jasno da je reč o boljim rešenjima, jer "RIK i Odbor za finansije ipak čine predstavnici stranaka, a i Savet za borbu protiv korupcije služio je za političke svrhe i nije radio profesionalno svoj posao".

Šef poslaničke grupe SPO-a u republičkom parlamentu Sanja Čeković napominje da treba imati na umu da zakon ne postoji sve dok ne prođe kroz Skupštinu, kao i to da se ne može ocenjivati samo prema jednom članu.