Како с Русима

"Променили смо мишљење", изјавио је председник Русије Путин, саопштивши почетком октобра да ће гас из Баренцовог мора, уместо да се преображава у течни и извози у САД – бити упућиван Немачкој. Упумпаваће се цевима дном Балтика, право у срце Европе. "То би значило", продужио је Путин, "да Немачка није само потрошач, већ би се преобразила у великог дистрибутера руског гаса. То би преобразило енергетску појаву Немачке и ојачало њену улогу у енергетској ствари Европе", цитиран је шеф Русије.

Говорио је у Дрездену, у којем је својевремено службовао као обавештајац СССР-а. Овога пута, у Дрездену је почела његова државна посета, једна од врло честих, крунисана сазнањем обе стране да руско-немачки односи "имају будућност".

На крају, хиљаду немачких фирми је овог тренутка већ активно у Русији.

С једнима против других

Али зашто је Путин толико пристао уз могућност да, помоћу "гасовода над главама Пољака" (ако је будући балтички гасовод више него сликовито описан у Варшави), баш Немачка постане тај фактор, с главном улогом у снабдевању Европе енергијом?

Из разлога истоветних оним због којих Москва изненада отказује америчким компанијама сувласништво у разради и експлоатацији баренцовог гасног поља Штокман, и слање течног гаса у Америку, казали би "зли језици".

 У тренутку неспоразума са САД (због препрека Русији у приступу СТО), Кремљ одиграва Вашингтону картом свог "одличног разумевања са Европом". У тренутку непронађеног разумевања са бившим сателитима СССР (што је управо случај, ако је реч о енклавама Балтика и Пољској), Русија игра на карту "нашег стабилног пријатеља, Немачке".

Постоји, другим речима, утисак да Москва прати ситуацију, уочава сваку пукотину у монолитности ЕУ, и труди се да унутар Уније образује неформални клуб својих "проверенијих" пријатеља, него што су други. 

Зближавање кроз преплитање

Ако би било тачно, овакво стање ствари могло би се показати убитачним за Унију. Кремљ, дабоме, демантује "утисак", приписујући га "пољским русофобима" (саветник председника Русије Јастржембски) и предлажући да се историја пусти историчарима, а да се две стране, Москва и Брисел, одговорно посвете даљој сарадњи.

Половина укупних руских економских послова обавља се са ЕУ. Трећи по величини партнер ЕУ је Русија. Чини се да и финско и предстојеће немачко председавање Унији одговарају духу руског позива.

Финска се за свог "дежурства" посветила припреми преговора ЕУ–Русија новембра, а у форми предигре том догађају шеф Русије је позван да у петак, 20. октобра, као гост присуствује самиту лидера Европе у Лахтију (северно од Хелсинкија). Унапред је замишљено да заједничка вечера буде обогаћена "политичким менијем" неформалног разговора Путина и домаћина о проширеној енергетској сарадњи и ценама енергије.

Када Немачка преузме председавање, њега главна радна тема ће бити "зближавање кроз преплитање" Европе и Русије. Делује да Европљани дишу као један. Али, упркос томе што је утисак о општој сагласности о односима ЕУ с Русијом потврђен и изјавом о недавном састанку министара Уније у Луксембургу, приговори из правца источне Европе не престају.

Састанак с Путином у Финској је "преран", коментарисао је на пример председник варшавског Института за међународне односе Смолар. Чланови ЕУ би најпре требало да дођу до неких елемената заједничке енергетске политике, спољне и одбрамбене политике – па да тек после тога "говоре с њима". Пољак мисли на Русе, разумљиво.

Пољаци и Немци су две стране које ће изгледа вечито имати различит одговор на питање "како с Русима". Као да је баш тако одредила њихова судбина.