Десет министарстава чува „бели шенген”

После расправе министара Европске уније Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције, каже да никаква одлука о суспензији „белог шенгена” није на видику. Међутим, он верује да ће француско-холандска иницијатива довести, при крају године, до промене у регулативи која се односи на „бели шенген”, а која ће значити да један број чланица на шенгенском простору има могућност да иницира привремену суспензију „белог шенгена” за земљу одакле долази велики број нелегалних емиграната.

„Није Србија та на коју се, пре свега, мисли. Али сигурно је да Србија мора да има велику дозу предострожности. Због тога смо формирали радну групу, јер је много боље спречити него лечити”, каже потпредседник Ђелић у интервјуу за „Политику”, а непосредан повод био је одлука владе да образује комисију за праћење безвизног режима са ЕУ.

Чиме ће се та комисија конкретно бавити?

Та група ће пратити све статистике, са нашим дипломатско-конзуларним представништвима и са земљама чланицама шенгенског простора, тако да можемо благовремено да уочимо где се и у којој форми евентуално појављује проблем нелегалних миграција.

С друге стране, она ће бити у контакту са надлежним органима да би предузела и репресивне мере, наравно у сарадњи са МУП-ом, да се види које су то групе које организују те туре. Оно што ће бити њена најважнија улога јесте да буде у стању да се бави питањем превенције, односно да предлаже ствари око интеграције људи који су најчешће заинтересовани за добијање статуса азила и за нелегалну миграцију.

Није никаква тајна да велика већина оних који су покушали да добију азил јесу припадници ромске мањине и, делимично, албанске мањине, тако да је јасно у којем правцу треба да се ради у домену превентиве и у домену социјалне инклузије.

Ко је све укључен у рад те комисије?

Десет министарстава.

А, ко је на њеном челу?

Ненад Бановић, начелник пограничне полиције МУП-а, а ту су и представници мог кабинета, Канцеларије за европске интеграције, Министарства за рад и социјалну политику, Комесаријата за избеглице, Министарства спољних послова…

У време кабинета премијера Коштунице формирали смо једну групу за добијање „белог шенгена”, а ова група ће се бавити очувањем „белог шенгена”.

Раније сте изјавили да је Србија успела да преполови број захтева за азил у Немачкој у последња три месеца. Како је то постигнуто?

Мислим да је битно то што је Немачка јесенас укинула новчане надокнаде онима који чекају одлуку о захтеву за додељивање статуса азиланта. Јер велики број људи зна да нема никакву шансу да добије тај статус, један број је ишао само да би добио новац, јер ту је било и по неколико десетина евра дневно по особи, уз доста комфоран смештај.

Али сада је јасно да више нема новца и због тога мислим да има и мање кандидата. С друге стране, било је и више комуникације. Било је 10.000 људи који су покушали из Србије да добију статус азиланта у Немачкој. Од 4.850 обрађених предмета, буквално су сви враћени.

Је ли онда излаз у бољем информисању наших грађана о ситуацији са доделом азила у земљама ЕУ?

Сигурно је да морамо више радити на томе. Али исто тако морају постојати и санкције за оне који те људе организују. Јер, све то, као што видимо, ствара озбиљне напетости и трошкове за нашу државу.

Постоје ли санкције за организаторе?

Постоје. Они који организују нелегалну миграцију могу бити кажњени. У Македонији, на пример, неки од власника тих агенција су ухапшени. С друге стране, мислим да је веома битно и питање новца. Мора да буде јасно да нема добијања статуса, али ни новца, тако да се људима не исплати да иду у ту авантуру.

Још једна ствар: веома је битно информисање и сарадња полицајаца на словеначкој и на мађарској граници, јер су то две шенгенске границе које су у контакту са нама. Једанпут када се уђе у шенгенски простор, онда се може слободно кретати унутар њега. Тако да је веома битно да се полицајци на поменутим границама охрабре да враћају групе којима је очигледно циљ нелегална миграција.

Дакле, наши полицајци на граници нису ти који треба да обаве посао?

Могу и наши, али, по правилима, одлука о одбијању уласка припада полицајцима који су део шенгенског простора.

Познато је да је међу лажним азилантима највише оних који долазе са југа Србије. Шта ће тамо бити предузето?

На потезу смо и ми као држава, односно економски и социјални развој, као и стратегија за инклузију Рома. Добро је што је и Европа препознала та питања, па је за очекивати да у току мађарског председавања буде усвојена једна стратегија за инклузију Рома.

Биљана Чпајак