Војска је најбоља фирма

Петорица двадесетогодишњака из Гроцке чекају да се заврши званични говор. Пријатељи су из детињства, имају вишка адреналина, па цупкају ногама о под, осврћу се, намигују један другом, док пуковник Драгосав Лацковић, начелник Управе за обавезе одбране Министарства одбране каже да ће ти момци и још педесетак њих из Београда, окупљених у свечаној сали Дома гарде у Топчидеру, ући у историју. Момцима је мање битно што ће их историја убележити као прву генерацију младића који потписују уговор са Министарством одбране за добровољно служење војног рока. Добровољцима је много битније да ће им Војска у наредна три месеца исплаћивати по 15.000 динара месечно.

– Није лоше. Бесплатан стан, храна, свеж ваздух. И џепарац за цигаре – каже Страхиња Недељковић. Али када заврши обуку у касарни у Сомбору, неће се вратити кући. Конкурисаће за место професионалног војника. Као и његови пријатељи Немања, Игор, Ненад и Александар. Расли су заједно, ишли у исте школе, транзиција им није била нарочито наклоњена, па су смислили спасоносни план. Радили су на грађевини, на црно, преквалификовали су се потом за конобаре у кафићима. И оданде су их отерали.

– Седимо данима по кући и блејимо. Не радим ништа, досадио нам је и Фејсбук. Онда смо преломили. Доста је било, идемо у војску. Ћале ми је рекао: „Нећеш више да ломиш кичму за лопове, иди тамо где је сигурно” – наставља Страхиња своју кратку исповест, пре него што ће од Војске покупити новац за путне трошкове. А онда, правац у Сомбор. На идиличну, снежну обуку, како рече пуковник Лацковић.

У Дому гарде је свечано, блицеви фотоапарата севају по младићима, који су одлучили да се укључе у армијске јавне радове, после одлуке парламента Србије да укине обавезно служење војног рока.

Добити сталан посао – то је основни циљ младих добровољаца. Социјално, здравствено и редовна плата. Униформа, оружје и касарна.

– Војска нам је једина шанса да живимо нормално. Хтели смо да идемо и у Русију, на неку грађевину, али смо налетели на преваранте. Не можемо да седимо код куће и молимо сваки дан родитеље да нам дају за излазак. Како год окренемо, Војска је најбоља државна фирма. А има и акције – настављају регрути вода из Гроцке.

Има и девојака. Укупно 70 дама из Србије су од јуче добровољке. Плавокоса осамнаестогодишња Славица Филиповић такође одлази у Сомбор. Узор јој је брат полицајац.

– Таја је поносан, мама плаче – каже Славица.

Њен отац Веран стоји по страни.

– Не знам да ли да будем срећан или тужан. Ружно је да ради за приватнике за мале паре. У Војсци је најсигурнија.

Анђелка Мијатовић је неколико година продавала цвеће. И никакве користи за њу. Ускоро ће бити у Сомбору. Радиће на електронским комуникацијама и цвеће ће, евентуално, узгајати у својој башти у Обреновцу – када добије одсуство.

Пуковник Лацковић каже да ће 21 девојка отићи на обуку у Сомбор, 24 ће у Ваљево, а 25 у центар за обуку у Лесковцу. Према истраживањима Министарства одбране, четвртина добровољаца желе да буду професионалци, четвртина намеравају да после три месеца обуке конкуришу у МУП-у, док осталих 50 одсто желе на тромесечну обуку из других разлога. Рецимо, авантуризма и очувања традиције. Али, чињеница је да добровољно служење под оружјем заиста нуди погодности:

– Најпре, провешће три незаборавна месеца на интензивној обуци. Ако млади желе само авантуру, добиће је. Али, они ће пре свега стећи сертификат о оспособљености за одређене делатности, који ће послужити као одскочна даска за конкурисање на одређена места у војсци. Ако постану професионални војници, имаће предвидиву војничку каријеру и могућност напредовања. Војничка обука под оружјем је и предуслов за добијање посла у МУП-у, а после три месеца у војсци, добровољци ће имати могућност да се запосле и у државним органима који подразумевају ношење оружја. Рецимо, у Министартву правде, на пословима судске страже. Такође, после обуке ће моћи да се запосле у агенцијама за физичко и техничко обезбеђење – набраја пуковник.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------

И посланик оде у војнике

Двадесетосмогодишњи Константин Самофалов нема амбицију да оде у професионалце. После три месеца обуке, вратиће се у клупе Скупштине Србије. Члан скупштинског одбора за Одбрану и безбедност и посланик ДС-а седео је са осталим регрутима, чекајући на потписивање уговора.

– Моја обавеза је да се одужим Србији. Поред тога, мој посао у парламенту је цивилна контрола у Војсци и за ова три месеца ћу моћи много боље да упознам ситуацију – каже посланик Самофалов, прекомандован у регрута.