Vojska je najbolja firma

Petorica dvadesetogodišnjaka iz Grocke čekaju da se završi zvanični govor. Prijatelji su iz detinjstva, imaju viška adrenalina, pa cupkaju nogama o pod, osvrću se, namiguju jedan drugom, dok pukovnik Dragosav Lacković, načelnik Uprave za obaveze odbrane Ministarstva odbrane kaže da će ti momci i još pedesetak njih iz Beograda, okupljenih u svečanoj sali Doma garde u Topčideru, ući u istoriju. Momcima je manje bitno što će ih istorija ubeležiti kao prvu generaciju mladića koji potpisuju ugovor sa Ministarstvom odbrane za dobrovoljno služenje vojnog roka. Dobrovoljcima je mnogo bitnije da će im Vojska u naredna tri meseca isplaćivati po 15.000 dinara mesečno.

– Nije loše. Besplatan stan, hrana, svež vazduh. I džeparac za cigare – kaže Strahinja Nedeljković. Ali kada završi obuku u kasarni u Somboru, neće se vratiti kući. Konkurisaće za mesto profesionalnog vojnika. Kao i njegovi prijatelji Nemanja, Igor, Nenad i Aleksandar. Rasli su zajedno, išli u iste škole, tranzicija im nije bila naročito naklonjena, pa su smislili spasonosni plan. Radili su na građevini, na crno, prekvalifikovali su se potom za konobare u kafićima. I odande su ih oterali.

– Sedimo danima po kući i blejimo. Ne radim ništa, dosadio nam je i Fejsbuk. Onda smo prelomili. Dosta je bilo, idemo u vojsku. Ćale mi je rekao: „Nećeš više da lomiš kičmu za lopove, idi tamo gde je sigurno” – nastavlja Strahinja svoju kratku ispovest, pre nego što će od Vojske pokupiti novac za putne troškove. A onda, pravac u Sombor. Na idiličnu, snežnu obuku, kako reče pukovnik Lacković.

U Domu garde je svečano, blicevi fotoaparata sevaju po mladićima, koji su odlučili da se uključe u armijske javne radove, posle odluke parlamenta Srbije da ukine obavezno služenje vojnog roka.

Dobiti stalan posao – to je osnovni cilj mladih dobrovoljaca. Socijalno, zdravstveno i redovna plata. Uniforma, oružje i kasarna.

– Vojska nam je jedina šansa da živimo normalno. Hteli smo da idemo i u Rusiju, na neku građevinu, ali smo naleteli na prevarante. Ne možemo da sedimo kod kuće i molimo svaki dan roditelje da nam daju za izlazak. Kako god okrenemo, Vojska je najbolja državna firma. A ima i akcije – nastavljaju regruti voda iz Grocke.

Ima i devojaka. Ukupno 70 dama iz Srbije su od juče dobrovoljke. Plavokosa osamnaestogodišnja Slavica Filipović takođe odlazi u Sombor. Uzor joj je brat policajac.

– Taja je ponosan, mama plače – kaže Slavica.

Njen otac Veran stoji po strani.

– Ne znam da li da budem srećan ili tužan. Ružno je da radi za privatnike za male pare. U Vojsci je najsigurnija.

Anđelka Mijatović je nekoliko godina prodavala cveće. I nikakve koristi za nju. Uskoro će biti u Somboru. Radiće na elektronskim komunikacijama i cveće će, eventualno, uzgajati u svojoj bašti u Obrenovcu – kada dobije odsustvo.

Pukovnik Lacković kaže da će 21 devojka otići na obuku u Sombor, 24 će u Valjevo, a 25 u centar za obuku u Leskovcu. Prema istraživanjima Ministarstva odbrane, četvrtina dobrovoljaca žele da budu profesionalci, četvrtina nameravaju da posle tri meseca obuke konkurišu u MUP-u, dok ostalih 50 odsto žele na tromesečnu obuku iz drugih razloga. Recimo, avanturizma i očuvanja tradicije. Ali, činjenica je da dobrovoljno služenje pod oružjem zaista nudi pogodnosti:

– Najpre, provešće tri nezaboravna meseca na intenzivnoj obuci. Ako mladi žele samo avanturu, dobiće je. Ali, oni će pre svega steći sertifikat o osposobljenosti za određene delatnosti, koji će poslužiti kao odskočna daska za konkurisanje na određena mesta u vojsci. Ako postanu profesionalni vojnici, imaće predvidivu vojničku karijeru i mogućnost napredovanja. Vojnička obuka pod oružjem je i preduslov za dobijanje posla u MUP-u, a posle tri meseca u vojsci, dobrovoljci će imati mogućnost da se zaposle i u državnim organima koji podrazumevaju nošenje oružja. Recimo, u Ministartvu pravde, na poslovima sudske straže. Takođe, posle obuke će moći da se zaposle u agencijama za fizičko i tehničko obezbeđenje – nabraja pukovnik.

Aleksandar Apostolovski

-----------------------------------------------------------

I poslanik ode u vojnike

Dvadesetosmogodišnji Konstantin Samofalov nema ambiciju da ode u profesionalce. Posle tri meseca obuke, vratiće se u klupe Skupštine Srbije. Član skupštinskog odbora za Odbranu i bezbednost i poslanik DS-a sedeo je sa ostalim regrutima, čekajući na potpisivanje ugovora.

– Moja obaveza je da se odužim Srbiji. Pored toga, moj posao u parlamentu je civilna kontrola u Vojsci i za ova tri meseca ću moći mnogo bolje da upoznam situaciju – kaže poslanik Samofalov, prekomandovan u regruta.