Мала очекивања од реконструкције владе

Узбуђење због најављене реконструкције Владе Србије много је, чини се, веће у владајућој коалицији и медијима него међу грађанима. Судећи према резултатима испитивања јавног мњења које је овог месеца обавила агенција Фактор плус на узорку од 1.500 испитаника, грађани не очекују да ће реконструкција владе донети нешто битно ново, односно очекивани ефекти измењене владе, било позитивни, било негативни, према њиховим оценама, незнатни су.

Тек 14 одсто анкетираних сматра да ће реконструкција владе донети рационализацију њеног рада, док више од 60 одсто грађана сматра да ће донети само смањење броја министарстава, односно само персоналне промене, а 20 одсто испитаних мисли да рационализација владе неће донети баш „ништа ново”.

То је реално и логично, каже директор Фактора плус Владимир Пејић и, објашњавајући овакве резултате, истиче да грађани годинама гледају на владу као групу, чији рад вреднују на овај или на онај начин. Али имена им више нису битна, па зато и не очекују да ће евентуална замена неколицине у влади заиста нешто значајно променити.

Чак 96 одсто грађана сматра да се реконструкција владе неће одразити на дијалог Београда и Приштине, док је на питање: „Како ће реконструкција владе утицати на дијалог Београда и Приштине” по два одсто испитаника одговорило „позитивно”, односно „негативно”.

На питање о томе како ће реконструкција кабинета Мирка Цветковића утицати на економску ситуацију 90 одсто испитаника рекло је: „Неутрално”. Њих шест одсто мисли да ће се одразити негативно, а четири одсто мисли да ће реконструкција позитивно утицати на економске прилике у земљи.

Сличан је однос одговора и на питање: „Како ће реконструкција владе утицати на процес европских интеграција”. Да ће имати позитивне ефекте мисли осам одсто анкетираних грађана, док шест одсто сматра да ће се негативно одразити на наше евроинтеграције. Остали, 86 одсто заокружило је трећи одговор – „неутрално”.

Када су већ од реконструкције владе тако мала очекивања у неким од најважнијих области, може ли се поставити питање да ли грађани имају икаква очекивања од владе? Владимир Пејић каже да је питање колико се уопште очекује и од ове владе и од неке будуће. Грађани, како објашњава, углавном мисле да је пут у областима које се помињу у истраживању (економија, Косово, ЕУ) већ уцртан и да се отприлике зна шта ће бити, односно да више зависи од тога како је то неко „зацртао”, него од онога шта ћемо као држава урадити. Схватили смо, наиме, да не спадамо у ред земаља које креирају крупнију политику и све више мислимо да ниједна од странака које имамо у „понуди” нема снагу да мења ток догађаја.

Овим испитивањем обухваћено је и оцењивање премијера и свих чланова његовог кабинета, па је тако први човек владе добио оцену 2,3, а најбоље оцењени министар је Ивица Дачић – 3,6. Иза њега су Јован Кркобабић (оцена 3), Драган Шутановац и Расим Љајић имају исту оцену – 2,8…

(/slika2)Пејић указује да у овом делу истраживања нема већих промена у односу на оно од пре два-три месеца. И даље су неки од министара слабије оцењени само зато што су мање експонирани и то је неправедно по њих, али то је једноставно тако, истиче директор Фактора плус. Уз то, и Динкићева оцена је стандардна упркос дешавањима у чијем је епицентру био овог месеца, што говори, како оцењује Владимир Пејић, да су грађани његову смену схватили као политичко питање, а не као казну за некакав његов лош рад.

Фебруар ће свакако остати упамћен по избацивању лидера Уједињених региона Србије и Г 17 плус Млађана Динкића из владе, али и по његовој одлуци да странка остане део владајуће коалиције. Потез премијера, односно одлука да смени министра економије Динкића после бројних критика које је он упућивао на рачун владе, премијера и председника Србије Бориса Тадића, много је више изненадио грађане. На питање. „Ко вас је више изненадио Динкић или Цветковић”, 56 одсто испитаника рекло је да је то премијер, а тек шест одсто навело је име Млађана Динкића. „Ниједан” од њих, био је одговор 23 одсто анкетираних, док је 15 одсто ово питање оставило без одговора.

Да у овом унутаркоалиционом и унутарвладином спору нема победника и побеђених мисли највише испитаних грађана – 32 одсто. Њих 30 одсто рекло је да је ово победа Цветковића, док 15 одсто мисли да је Динкић победио.

Опет, највише грађана – 46 одсто – мисли да новонастала ситуација неће ни на који начин утицати на стабилност владе. Да ће влада бити мање стабилна мисли 32 одсто грађана, а да ће бити стабилнија него пре закључило је седам одсто њих.

На питање о томе како ће ова ситуација утицати на Г 17 плус, 30 одсто анкетираних грађана одговорило је да „неће значајно утицати”. Њих 23 одсто мисли да ће Г 17 плус опстати на политичкој сцени, али неће прећи цензус на наредним изборима, 18 одсто испитаника оцењује да ће та странка ојачати и на наредним изборима освојити знатан проценат гласова, док 16 одсто њих каже да ће Г 17 плус нестати са политичке сцене.

Б. Баковић