Њутн, Ајнштајн и Тесла

Никола Тесла увршћен је у највеће умове савременог доба, и то у години обележавања века и по од рођења (1856–1943). Одмах иза Исака Њутна и Алберта Ајнштајна, двојице научних горостаса који су својим генијалним увидима уоквирили данашњу физику.
А испред Леонарда да Винчија, Галилеа Галилеја, Стивена Хокинга, Јохана Кеплера и Чарлса Дарвина. Очигледно је "лички Прометеј" веома уважен међу обичним људима.
Листу је саставио "Лајвсајенс", познати електронски часопис за величање научних достигнућа, а на основу гласања своји читалаца. Заслуге свакога су процењене од један до пет, што је у укупном збрајању и дељењу одредило коначан редослед.

Занимљиво је да су на списку одбраних само три научнице – Марија Кири, Хенријет Ливит и Барбара Маклинток – и двојица великана који нису истраживачи – Волфганг Амадеус Моцарт и Махатма Ганди.

ИСАК ЊУТН (1643–1727) утемељио је теорију гравитације и оставио три важећа закона кретања тела. Проучавао је брзину звука, показао да су све боје потекле из беле светлости, побољшао разумевање Сунчевог система и изнео претпоставку у вези с пореклом звезда. У коначном збиру добио је – 3,9.

АЛБЕРТ АЈНШТАЈН (1879–1955) јесте с десетинком мање (3,8), а са истим скором као Никола Тесла и Леонардо да Винчи, на другом месту, иако је остварио нека од најкрупнијих постигнућа у науци – општа и специјална теорија релативности. Знатно је допринео установљењу квантне теорије, а Нобелову награду завредио је објашњењем фотоелектричног учинка. У раној младости су га називали спороучећим ђаком.

НИКОЛА ТЕСЛА је увео човечанство у електрично доба и стога га сматрају једним од најблиставијих научника у технолошкој историји. Осмислио је индукциони мотор, флуоресцентну лампу и наизменичну струју коју је – на дивљење и чуђење савременика – пропуштао кроз своје тело. И у другим огледима је имао успеха, а помиње се да је у детињству омануо покушавши да са отвореним кишобраном полети с крова.

ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ (1452–1519) праузор је ренесансног човека, обдареног за анатомију, архитектуру, астрономију, инжењерство, сликарство, вајарство и проналазаштво. Мада је највише упамћен по величанственој слици "Мона Лиза", у забелешкама је нађено да је разрадио летеће машине, потанко исцртао људске органе и замислио првог робота.

ГАЛИЛЕО ГАЛИЛЕИ (1564–1642) означен је оцем савремене астрономије, физике и науке; први је обавио поуздана посматрања телескопом, иако га није сам измислио. Уневши извесна унапређења, опазио је четири највећа Јупитерова пратиоца, што му је помогло да учврсти претпоставку да је Сунце у средишту нашег света супротставивши се црквеном учењу да је то Земља. Први је уочио и Сатурнове прстенове.

Заостао је две десетинке за претходном тројицом.

БЕНЏАМИН ФРАНКЛИН (1706–1790) био је један од предводника просвећености у својој земљи, због чега су га историчари поздрављали као "првог Американца". Запамћен је по великој обдарености и разноврсним интересовањима, измисливши пераја за пливање, нарочиту пећ, светлећи штап, стаклену хармонику, а изазивао је дивљење огледима са муњама (приказаним и у цртаћима).

ВОЛФГАНГ АМАДЕУС МОЦАРТ (1756–1791) представљао је музичко чудо још у детињству, јер је почео да компонује у петој, а прву симфонију написао у десетој години. Оставио је више од 600 дела – концерте, опере и симфоније. Упркос кратком животу, прозван је најзначајнијим европским класичним композитором.

ТОМАС ЕДИСОН (1847–1931) је, по свему судећи, најплодотворнији проналазач свих времена – око 1.100 изума. Усавршио је писаћу машину и покретне слике, осмислио ужарену нит у сијалици, фонограф и – нећете веровати – прву справу за тетовирање. Жестоко се борио против Николе Тесле у чувеном "рату струја" и изгубио као поборник једносмерне.

Сва тројица су сакупила по 3,5 бодова.

СИВЕН ХОКИНГ (1942) рођен је истог дана када се славило 300 година од смрти Галилеа Галилеја. Математички је потврдио општу теорију релативности, потврдивши да је космос настао у тзв. Великом праску, што указује да се време окончава у "црним рупама". Претпоставља се да би то могло да обједини општу релативност и квантну теорију. За тројицом испред касни једну десетинку.

ЈОХАН КЕПЛЕР (1571–1630) био је надарен математичар, астроном и астролог и, вероватно, кључни човек научног преврата у 17. столећу. Утемељио је законе планетарног (о)кретања, одредио годину рођења Исуса Христа, описао преламање светлости у људском оку и дотерао телескоп.

ЧАРЛС ДАРВИН (1809–1882), на основу посматрања на острвљу Галапагос, успоставио је теорију еволуције, показујући да се врсте мењају деловањем природних закона и сексуалног одабирања. Дуго се у себи рвао с том замисли док није, две деценије након повратка с путовања, објавио "Порекло врста".

МАРИЈА КИРИ (1867–1934) претеча је у радиологији, два пута је овенчана Нобеловом наградом (за хемију и физику), а у њену и част супруга Пјера јединица за радиоактивност названа је – кири. Издвојила је два радиоактивна елемента, полонијум и радијум, чија је својства изучавала и примењивала, због чега се дуготрајно изложила зрачењу.

Ово двоје имају по 3,3 бода.

АЛЕКСАНДЕР ГРЕЈАМ БЕЛ (1847–1922) један је од најплоднијих изумитеља својег времена. У то се упустио да би помогао глувој мајци да боље чује. Највише се прочуо по телефону, иако је 2002. обелодањено да га је неколико година претекао Антонио Меуки, детектору метала, фотофону и хидродинамичном крилу.

ВЕРНЕР ФОН БРАУН (1912–1977) оглашен је "оцем америчког свемирског програма", јер је осмислио погон за сателите и велике ракете. Маштао је да ће људи изградити свемирске станице око Земље и свемирске летелице налик авионима. И он и претходник су укњижили по 3,1 поен.

ХЕНРИЈЕТ ЛИВИТ (1868–1921), названа "женом рачунаром", сачинила је каталог са више од 1.500 разнородних звезда у Магелановим облацима. Уочила је да се сјајније спорије мењају, што је искористила да прорачуна растојање до удаљених космичких тела и галаксија.

БАРБАРА МАКЛИНТОК (1902–1992) изучавала је хромозоме, а сматрају је оснивачем генетике ћелија. Осмислила је поступак посматрања хромозома и рекомбинације гена. Нобеловим одличјем је награђена за откриће тзв. прескачућих гена који утичу на испољавање "наследних јединица".

МАХАТМА ГАНДИ (1869–1948) оличење је ненасилног одупирања британском поробљавању Индије. Уздржаним противљењем постигао је више од оних који су се борили, издејствовавши слободу за своју отаџбину. И данас има мноштво поклоника у свету. Све троје је завредило 2,9 бодова.

И последњи у овом набрајању, НОАМ ЧОМСКИ (1928), данас је најчешће помињани научник и оспоравани заступник политичке левице. Изазвао је преврат у теорији лингвистике увевши трансформациону граматику, а својим погледима упливисао је и на психологију упаливши искру тзв. сазнајне револуције. Прикупио је 2,6 поена.