Тито се правдао Совјетима

Улога највиших југословенских функционера у оружаној побуни Мађара против Совјета 1956. године открива се тек ових дана, после скидања ембарга с тајних депеша размењиваних тих дана на релацији Будимпешта–Београд.
Садржај тајних телеграма, до којих је дошао историчар Војноисторијског института Ненад Ж. Петровић, сведочи о дубокој умешаности југословенске војнообавештајне службе у ове догађаје.
Као што је познато, за време совјетске интервенције у Мађарској премијер Имре Нађ је потражио азил у југословенској амбасади у Будимпешти. За то време вођени су преговори на релацији Москва–Будимпешта–Београд о судбини азиланата. Према споразуму потписаном између влада ФНРЈ и Мађарске, требало је да мирно оду својим кућама и да се против њих не спроводи никакав поступак.

Међутим, под околностима које су крајње сумњиве, аутобус са азилантима је "скренуо" с предвиђене путање и они су се обрели у совјетској команди града, одакле су Нађ и још неки министри и политичке личности свргнуте владе пребачени у Букурешт, где им је одржано суђење затворено за јавност. Након судског процеса првоокривљени Нађ био је осуђен на смрт и погубљен, заједно с још неколико својих сарадника. ФНРЈ је протестовала, сматрајући да су њена права као државе гаранта азила повређена.

Дубоки корени

– Био је истакнут национални и антисовјетски карактер демонстрација. У једној депеши је писало да демонстранти кличу "Живео Тито!" и да "тенкови чувају совјетску амбасаду" – каже овај историчар.

Ове депеше је потписивао потпуковник Дробац. У њима је описивао конфузно стање на терену, масовне злочине устаника над нижим припадницима партијске и државне номенклатуре у Будимпешти, посебно на селу. Једна од депеша под назнаком "врло хитно" јавља о контактима амбасаде с одређеним личностима у мађарској армији:

"Данас у 15 сати био у команди Ваздухопловства и противваздушне одбране која се прогласила револуционарним комитетом чији командант утиче на владу и Министарство народне одбране да успостави контакт са масама и да енергично захтевају повлачење совјетских трупа. Команда има пуно поверење у потчињене јединице и подржава Нађа."

Наредни документ показује да су из команде Противваздушне одбране цуриле информације право југословенском војном изасланику.

"Према подацима команде ПАО, у ширем региону Будимпеште налази се око 2.000 тенкова. Сви улази у Будимпешту су затворени." Даље се тачно наводи број авиона ("мигова") и осталих возила.

Једна од депеша сведочи о томе да је југословенски војни изасланик разговарао с војним званичницима мађарске армије у тим кризним данима. "Посетио сам новог начелника Генералштаба генерал-мајора Ковача... Он сматра, а тврди да је то и мишљење Нађа, да је основни услов за успостављање реда споразум са Совјетима о повлачењу трупа. Поновно ангажовање совјетских трупа изазвало би рат између Мађарске и СССР-а, јер би цео народ устао против Руса."

У другој поруци дају се подаци о особама, међу којима се налазио и пуковник Надор, које су тражиле азил да оду у Југославију, и околностима под којима су се нашле у стану извесног Јова Вукмировића.

Дробац је јавио: "Надору су потчињене све снаге ваздухопловства и противваздушне одбране. Захваљујући ауторитету Надора, авијација је остала компактна и повезала се с представницима омладине и радника." Очигледно је да је обавештајни сектор ЈНА пустио дубоке корене у мађарској армији.

Уништени документи

Када су избили нереди у Будимпешти амбасада је добила наређење ДСИП-а да се спали целокупна архива и документација и да посланик са још неким службеницима, укључујући комплетно војно изасланство, напусти Мађарску.

После темељног увида у службене телеграме уочљив је изостанак писаног документа о боравку Имре Нађа у Посланству ФНРЈ, као и о хапшењу његове групе. Како претпоставља Петровић, депеша о томе морала је постојати, али је највероватније касније уништена.

У препуцавању на релацији Београд–Будимпешта, после вероломног хапшења Нађа и осталих, обе стране су желеле да се прикажу чистим. Тако су и настале и обострано оптужујуће "беле књиге" докумената, објашњава овај историчар.

У једном опширном совјетском писму, тачније одговору на Брозову поруку од 3. децембра 1956. године, наведено је како је Тито у разговору са совјетском војном делегацијом 18. новембра исте године изјавио: "Да совјетске јединице нису биле искоришћене за гушење побуне онда би у том циљу биле уведене у Мађарску југословенске јединице које су у то време биле покренуте према југословенско-мађарској граници". Исто је поновио неколико дана касније државни секретар за одбрану Иван Гошњак, пред истом совјетском војном делегацијом.

-----------------------------------------------

Како је почео устанак

Подсећање на догађаје у Мађарској почиње од лета 1953. године кад је комунистички дисидент, професор Имре Нађ враћен у партију и преузео председавање владом. Убрзо бива смењен, пошто је партијско руководство проценило да је претерано попустљив пред захтевима који су долазили здесна. Три године касније, уз благослов Хрушчова и Москве, дефинитивно одлази с власти Стаљинов линијаш Ракоши.

23. октобра 1956. године, већ припремљене манифестације подршке демонстрацијама у Познању (Пољска) претвориле су се у оружану побуну која је, с краћим затишјем, потрајала до почетка новембра. Прва совјетска интервенција је уследила у ноћи између 23. и 24. октобра на захтев нове владе Имре Нађа, а друга у ноћи између 3. и 4. новембра, без формалне сагласности Нађове владе, уз позив и самопрокламоване Кадарове владе.