Прва обука паса за спасавање из рушевина

Сремска Каменица – Две жртве налазе се у рушевинама некадашње зграде, а спасиоци ни уз помоћ електронске опреме, видео-камера и аудио-уређаја не могу да их лоцирају. На терен стиже Бета, женка црног лабрадора, која трчи по великом простору међу рушевинама. Концентрисана само на једно, пронаћи жртве, Бета њуши ваздух и прескаче препреке. Одједном стаје, шапом копа земљу и шут и почиње да лаје. То је знак за спасиоце који притрчавају и рашчишћавају рушевине. На месту где је само неколико минута раније стајао лабрадор, спасиоци испод рушевина откривају прву жртву. Али, посао за Бету није готов, она наставља потрагу и врло брзо, на другом крају срушене зграде, лавежом дозива спасиоце. И друга затрпана особа је пронађена.

Бета је један од шест паса тима за обуку паса за спасавање из рушевина Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије. Овај тим управо је завршио петодневну вежбу у некадашњој згради РТВ Војводине на улазу у Сремску Каменицу, срушеној у НАТО бомбардовању 1999. године.

– Тим за обуку службених паса за спасавање из рушевина ради нешто више од годину дана, и пред нама је доста посла јер обука паса мора да траје две године. Када правилно прођу дресуру, пси су изузетно способни да нађу жртву у рушевинама – објашњава Драган Дончевски, вођа тимова за спасавање из рушевина Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

По речима нашег саговорника, чланови тима вежбају с псима свакодневно, јер они живе у домовима водича, а пет дана месечно заједно раде обуку на терену у Сремској Каменици. Сви чланови тима, њих девет, јесу ватрогасци-спасиоци, припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а.

– Тешко је пронаћи пса за обуку, од сто животиња само две су у стању да проналазе жртве у рушевинама. Пас мора да буде самосталан, храбар, радознао, али не сме да буде агресиван. Вежбамо на рушевинама, како би терен био што ближи стварном, а има животиња које неће да ходају по њему, плаше се мрака... Морају да прођу и комплетан преглед, као да их припремамо за олимпијаду. Повреде су честе, многи пси исеку шапе, један је пао с висине од десетак метара. У тиму тренутно имамо три малиноа (белгијски овчар), немачког овчара, мешанца вучјака и малиноа и лабрадора. За тражење жртава најчешће се користе ове расе паса због њиховог одличног њуха – прича Бошко Стојшић из Великог Градишта, вођа тима за обуку паса за спасавање из рушевина.

Он тренира Дидија, једанаестомесечног малиноа. Тренинг се састоји од игре – пас има задатак да пронађе некога и када то учини, добија награду.

О Бети брине Златко Балинт из Жабља. Она је у Жабаљ стигла када је имала два месеца, а сада је стара годину и по дана.

– Вежбам свакодневно с њом, у почетку сам се ја скривао, а Бета ме је тражила, а онда су се игри прикључили и моји рођаци, познаници. Научила је на екстремне услове, да хода по рушевинама, да трага за мирисом човека који је негде испод гомиле шута и другог материјала, да треба да лаје када нађе жртву, а све то ради да би на крају добила награду, играчку – прича Балинт.

Драган Петровић из Заклопаче задужен је за Рону, двогодишњег мешанца малиноа и немачког овчара. Рона је после земљотреса у Краљеву била на терену са спасилачким тимом, али, срећом, за њу није било посла.

– С њом је лепо радити, темпераментна је, али и послуша, лако учи. Најстарија је од паса које вежбамо, па је и најопуштенија на терену. Нажалост, приликом последње вежбе исекла је шапу, па је на опоравку – каже Петровић.

Ваљевац Ненад Ненадовић тек неколико дана брине о Рикију, немачком овчару, старом пет и по месеци. Учи га почетничким вежбама, али до праве обуке мора да сачека још најмање пола године.

– Ала припада раси малиноа, а код мене је више од годину и по дана, Тим ју је добио од САЈ-а, била је најбоља у леглу и показала се одличном на тестирању, па зато пуно очекујемо од ње у акцијама спасавања – објашњава Дејан Дрешевић из Крагујевца.

Саша Крстић из Матејевца код Ниша је члан тима за обуку паса за спасавање из рушевина нешто више од годину дана и тренира малиноа по имену Ди.

– Код мене је око три месеца, још радимо почетничке вежбе и навикава се на обуку на рушевинама. Током вежби са сваким псом радимо двадесетак минута, а онда се одмарају бар пола сата, сат, јер је трагање за њих ипак напорно и морају да скупе снагу – објашњава Крстић.

Зоран Чампар из Крагујевца, Горан Радовановић из Београда и Новосађанин Мили Радојевић, чланови поменутог тима, помажу колегама приликом обуке и чекају да једног дана добију псе које ће тренирати. С обзиром да је тешко наћи пса способног за трагање за жртвама испод рушевина, чланови тима позивају одгајиваче да поклоне псе поменутих раса тиму. -----------------------------------------------------------

Обуку до сада прошло седамдесетак спасилаца

Тим за обуку паса за спасавање из рушевина део је спасилачких тимова Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије. За вежбе, по речима Драгана Дончевског, употребљавају се ресурси МУП-а: људи су из полицијских јединица, а посао спасавања раде добровољно и по потреби, употребљавају полицијску опрему, а приликом рада на терену користе се објекти МУП-а.

– Формирање спасилачких тимова почело је 2009. године у сарадњи с француском амбасадом. Од тада сваке године на две недеље долазе инструктори из Француске који нам помажу у усавршавању. Комплетна обука тимова за спасавање траје пет година, и у том периоду у Сектору за ванредне ситуације требало би да буде обучено око 200 људи, а до сада је обуку прошло седамдесетак спасилаца. Пратимо такозвану мапу хазарда и оснивамо тимове у већим градовима, али и трусним подручјима – објашњава Дончевски.

Српски тимови за спасавање из рушевина требало би да се укључе у међународну организацију ИНСАРАГ Уједињених нација. У септембру ће учествовати на међународној вежби у Молдавији на коју ће водити и псе за спасавање. Иначе, наши спасиоци спремни су, како објашњава Дончевски, и да учествују у акцијама спасавања у иностранству, уколико се укаже потреба за тим.