Санкције за Гадафија и његов режим

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Пет великих сила и 10 несталних чланица Савета безбедности УН једногласно су, после целодневног разматрања у суботу, усвојиле пакет санкција да би извршиле притисак и међународно изоловале либијског председника Муамера Гадафија, чланове његове породице и главне сараднике режима. Сталном Међународном кривичном суду је уз то наложено да отвори истрагу о могућим злочинима против човечности почињеним у обрачуну либијских снага безбедности са учесницима протеста.

Дан раније, САД су увеле своје унилатералне санкције, а председник Обама је у суботу променио досадашњу стратегију релативне уздржаности, позвавши први пут Гадафија да одступи, јер је „изгубио легитимитет да влада”. Све до суботе, америчка позиција је била да, као и у случајевима Туниса и Египта, народне буне и захтеве за демократским променама подржава,али да се директно не меша.

Текст резолуције од око 2.300 речи усвојен је у суботу тек пред поноћ, иако је седница Савета безбедност почела још у 11 сати пре подне. Нацрт су још у петак поднеле четири силе, САД, Француска, Британија и Немачка, а колико се могло видети, из усвојене верзије је изостављена, како се незванично помиње на инсистирање Русије, формулација да се државе овлашћују „да предузму све неопходне мере” да омогуће доставу хуманитарне помоћи, што је у Москви изгледа протумачено као отварање врата за војну интервенцију, упркос томе што су европске дипломате тврдиле да сврха тога није да се обезбеди правно покриће за тако нешто.

Резолуција предвиђа и ембарго на испоруке оружја Либији, забрану путовања као и замрзавање рачуна Гадафија, четворице његових синова и ћерке, као и најближих сарадника који су у тексту поименце побројани.

Највише времена у Савету безбедности је утрошено на дебату око оправданости и домета преношења либијског случаја у надлежност Међународног кривичног суда, пошто су Кина, Русија и Индија сматрале да би таква одлука могла само да погорша ситуацију, уместо да је смири. Велики допринос превазилажењу овог отпора дало је писмо-апел шефа либијске мисије при УН, амбасадора Мохамеда Шалгама, који је, са сарадницима, отказао лојалност свом „дугогодишњем пријатељу” Гадафију и поручио да његова мисија „подржава све мере предложене у Нацрту резолуције да се утврди одговорност за употребу оружја против цивила”, укључујући ту и ангажовање Међународног кривичног суда.

Последња која је попустила била је Кина, а занимљиво је да је Америка први пут гласала да се ангажује суд који иначе не признаје, јер није потписница уговора о његовом оснивању. Када је 2005. Савет безбедности гласао да овај суд поведе истрагу о злочинима против човечности у суданском региону Дарфур и одговорности председника Омара Башира за геноцид, САД су биле уздржане.

Резолуција не помиње успостављање „зоне забрањеног лета” изнад либијског ваздушног простора, како би се спречило да Гадафијев режим користи авијацију за сузбијање протеста. Увођење ове мере захтевало би ангажовање НАТО и у крајњем исходу и војну интервенцију Западне алијансе, пошто та мера подразумева обарање авиона и хеликоптера који је крше. За тако нешто, по свему судећи, она у овом моменту није спремна. Подсетимо се да је „забрана забрањеног лета” последњи пут примењена на Косову 1999, али само одлуком НАТО. без овлашћења Савета безбедности.

Амерички захтев да Гадафи оде, као увођење унилатералних санкција са истим дометом као и оне Савета безбедности, дошао је тек после евакуације америчких држављана из Либије и закључавања амбасаде у Триполију, али не и прекида дипломатских односа.

То по свој прилици проистиче колико из процене, а можда још више из нада, да би до расплета могло да дође релативно брзо, па би очување дипломатског канала могло да буде сврсисходно. Пада у очи да су претходних дана из Стејт департмента одржавани директни контакти са либијским министром иностраних послова, пре свега око гаранција за безбедну евакуацију америчких држављана.

Лојалност Гадафију отказали су иначе и амбасадор и целокупно особље либијске амбасаде у Вашингтону.