Разгледница за ванземаљце

Како бисте срочили поруку бићу с неке далеке планете? Које бисте знаке употребили? Шта бисте написали? Недавно је процењено да само у Млечном путу има готово 50 милијарди планета!

Две необичне дописнице, исписане на округлим позлаћеним бакарним плочицама, послате су још 1997. и још никоме нису уручене. Убачене су у две летелице, „Војаџер (путник) 1” и „Војаџер 2”, које су близу саме границе Сунчевог система (прва је, можда, прешла замишљену међу). И сада плутају космичким пространством као својеврсне боце на мору. Какве поздраве носе незнаним ванземаљцима?

Нацртани су мушкарац и жена, положај планете у Сунчевој породици и слични знаци по којима би „космички намерници” требало да нас открију. Снимљене су слике и звуци који одражавају културно богатство Земље и поздрави на 55 језика. Научном одбору за одабирање порука председавао је славни Карл Саган који је у међувремену преминуо. Космичка дописница Бескрајно усамљени човек на „зрну песка” које се зове Земља касније се неколико пута огласио у нади да ће га неко чути.

Године 1999, 2001, 2003. и 2008. послао је четири „свемирска телеграма” (преточена у радио сигнале) најближим звездама (од 20 до 69 светлосних година далеко) из опсерваторије Јевпаторија (Украјина).  (Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од око 300.000 километара у секунди, превали за годину дана, а то је око 9.600 милијарди километара.)

Одговор никада није стигао. Тројица угледних „ловаца на ванземаљце” су, међутим, минулих дана предложили нови приступ у дописивању: све што се напише морало би, најпре, да се провери међу становницима наше планете. Стога свака „космичка посланица” треба да буде исписана у сагласју са установљеним правилима (протокол) и окачена на веб-сајту на Интернету да би знатижељни доставили своја запажања.

Другим речима, пре него што се нешто каже ванземаљцима, ваља да буде разумљиво људима. Из тога ће проистећи савршена „космичка дописница”. У свим досадашњим трагањима за ванземаљском интелигенцијом (SETI) у протеклих пет деценија тежило се да се ослушне ма чије удаљено дозивање, претежно у оквиру постојећих космичких посматрања. У исто време, „браћу по разуму” су само неколико пута дозивала. И што је најзанимљивије: сва обраћања била су сувише запетљана и људски обојена да би имала икаквог смисла за друге веома напредне цивилизације.

Једноставна замисао Први позив из опсерваторије Аресибо (Порторико) 1974, усмерен ка звезданом јату удаљеном 25.000 светлосних година, укључио је човека нацртаног у ниској резолуцији (оштрина), једну десетинку написану у облику разломка (1/10) и снимак самог радио- телескопа који је, по свему судећи, говорио: Одавде вас зовемо! Више је личио на дечји цртеж него на озбиљну поруку. И потоња четири из Украјине подсећала су на брбљање за које ванземаљци, вероватно, немају очи и уши. Свемирско дописивање, као што видите, није нимало једноставно.

Отуда најновија понуда тројице астронома, обелодањена у угледном научном часопису „Спејс полиси”, да се избегне постојећа збрка. Хоће ли то увећати изгледе да нас неко чује?

Протокол би морао да испуни следеће захтеве: дужина поруке (најпожељније је да буде кратка), поступак шифровања (вероватно је најбољи бинарни), начин слања (радио или нека друга фреквенција) и врста садржаја (математика и наука или људска култура). У сваком случају, суштинска замисао треба да остане једноставна. Зашто? Зато да би је што више могућих прималаца разумело.

Начињен је, дакле, први корак: објава научног чланка. Следећи подразумева установљење стручног одбора, састављеног од угледних научника, стручњака за комуникације, филозофа и осталих зналаца. И када порука буде осмишљена, преостаје само да се пошаље.