Адвокатска свађа

Адвокати, уважени чланови овог друштва, припадници цењене и поштоване професије, ваљано су се посвађали и тај колективни сукоб довели до тачке усијања. И штрајка – први пут у историји ове професије.

Транзиционо моделирање им је окаснело, а регулатива по којој адвокатски занат функционише и дан-данас датира још из седамдесетих година прошлог века. Од тада се ништа није мењало па су односи прерасли оквире задатих промена. И шта друго нега да „пуцају” и кваре се не би ли нашли излаз у новим модалитетима понашања.

Сврстани још пре пола века у слободну професију, између уметника и малопривредника, са паушално-пореским обавезама које је свако од њих тарифно могао приходом од два рочишта месечно да надокнади држави, били су деценијама имуни на промене.

На захтев времена еснафска удружења нису умела да одговоре и нађу консензус. И шта друго него да Адвокатска комора Србије и ужа, београдска, откопају секире, заваде се и у медијима дигну халабуку износећи своје аргументе. Камен спотицања је ко је узурпирао права и власт и како даље!

Нацрт закона о адвокатури је тај конкретан камен и повод. Свађа и емоције су онда нузпојава ових професионалних тумача права и правде.

У Србији има око 7.500 адвоката, а Адвокатска комора Београда је највећа међу њима. Део чланова је започео прекјуче тродневни штрајк упозорења захтевајући да се тај предлог закона повуче из скупштинске процедуре. Захтевају промену одредаба закона према којима држава одређује органе коморе, њихово функционисање и трајање мандата. Незадовољни су одредбом која предвиђа оснивање адвокатске академије, као и увођењем обавезног осигурања за адвокате, ради заштите грађана од евентуалне штете. Срж критика је и да измене закона угрожавају самосталност и независност те професије и дозвољавају држави да се меша у питања која би требало да решавају адвокатске коморе.

Адвокати су најавили да ће уколико њихов захтев за променама одређених одредаба закона не буде усвојен ступити у генерални штрајк. За јуче, док ово пишемо, не постоји статистика, али прекјуче, првог дана штрајка, у кривичном одељењу Вишег суда у Београду од 36 суђења која су била заказана, 19 је одложено због штрајка адвоката.

Наравно, српски вербални фолклор не може да прође и без међусобног оптуживања, по моделу, ко је којој странци продужена рука и ко за чије интересе диже галаму и поставља услове.

Штрајкачи протестују пред Министарством правде, траже да их приме надлежни. Ако их не приме, прете да ће штрајк да ескалира. А из министарства тврде да је Адвокатска комора Србије сама писала Закон о адвокатури, у сарадњи са локалним коморама, без иједног представника извршне власти и да она неће да се меша у сукоб.

Уместо арбитрирања у свему овоме, подсетимо да је позитивну оцену нацрта Закона о адвокатури недавно дао Савет адвокатске коморе Европе и потврдио да он задовољава највише стандарде независности и саморегуларности адвокатске коморе.

Зашто онда адвокати штрајкују?