Општине побољшавају пословну климу

Рума, Сремска Митровица, Зајечар, Ваљево, Панчево и Ужице су највише уредили „сопствена дворишта” и ускоро би могли да добију сертификате општина са повољним пословним окружењем. Тај „папир”, који за сада поседује 11 градова у Србији, треба да буде гаранција привредницима и будућим инвеститорима да ће у локалним самоуправамадобити квалитетне услуге и информације.

Општина Рума је одлучила да најпре побољша услове за рад локалних предузећа и предузетника.

– Унапредили смо сарадњу између одељења у општинској администрацији. Донели смо круцијалне стратегије у областима инфраструктурног, економског и руралног развоја. Побољшана је комуникација између грађана и локалне самоуправе, што је допринело томе да грађани сами дају идеје и предлоге како би се унапредило функционисање саме локалне заједнице али и развој читаве општине. Једна од најбитнијих ствари је заједничко решавање проблема локалне самоуправе са представницима пословне заједнице – објашњавају у општини Рума, која би за две недеље требало да добије сертификат Министарства економије, Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и УСАИД.

Панчевцима је, са друге стране, стало да на овај начин привуку већи број инвеститора.

– Укључивањем у овај програм покушавамо да направимо добро пословно окружење и уведемо међународне стандарде. Развили смо систем за праћење прописа и уверени смо да ће грађани сигурно добити квалитетнијеопштинске услуге – каже Љиљана Вуковић, секретар секретаријата за привредни и економски развој града.

Виолета Јовановић, директорка НАЛЕД-а, каже да у процесусертификације општинске управе пролазе кроз велико спремање како би могле да истакну своје предности и привуку потенцијалне улагаче.

– У том поступку локалне самоуправе припремају или ажурирају стратешке и просторне планове, поједностављују процедуре, опремају индустријске зоне, воде активан дијалог с привредом и успостављају механизме за ефикасно информисање грађана. Инвеститори које све општине у Србији прижељкују, вреднују реално представљену слику о локалној средини и предвидљивост времена и новца који су им потребни за различите поступке, почев од регистрације предузећа, преко изградње објекта, повезивања на енергетске и комуналне системе снабдевања и запошљавања радне снаге. Сертификати су управо гаранција да ће им бити олакшанипослови и активности које спадају у надлежност локалних самоуправа у Србији. Грађани с друге стране, добијају боље комуналне сервисе и инфраструктуру, који спадају у основне надлежности општина, а који се финансирају из већег буџета општине, што опет у највећој мери пуни локална привреда и инвеститори– објашњава Јовановићева.

Он истиче да локални развој треба да се заснива на принципу да богатство и бољи квалитет живота у локалним заједницама не стварају државне или општинске власти већ приватна предузећа, чији успех у великој мери зависи од повољних услова пословања на локалном нивоу. Локалне власти треба да имају кључну улогу у стварању повољног пословног окружења, које посебно треба да промовише отварање и раст приватних малих и средњих предузећа.

Управо је програм сертификације инструмент који омогућава оцену квалитета локалних заједница када је реч о њиховим инвестиционим могућностима, иницијативама за привлачење инвестиција и програмима накнадне бриге о бизнису које пружају.

– Критеријуми за сертификацију представљају неку врсту подсетника о томе шта све једна општина треба да развија, као сопствени капацитет, и који оперативни сегменти општинске организације треба да буду функционални. Овај процес треба да резултира повећаном конкурентношћу општина у односу на општине у региону унутар и ван граница Србије и помогне им у такмичењу са конкурентима који су знатно раније почели процес транзиције и реформи – истиче директорка НАЛЕД-а.

М. Авакумовић