Opštine poboljšavaju poslovnu klimu

Ruma, Sremska Mitrovica, Zaječar, Valjevo, Pančevo i Užice su najviše uredili „sopstvena dvorišta” i uskoro bi mogli da dobiju sertifikate opština sa povoljnim poslovnim okruženjem. Taj „papir”, koji za sada poseduje 11 gradova u Srbiji, treba da bude garancija privrednicima i budućim investitorima da će u lokalnim samoupravamadobiti kvalitetne usluge i informacije.

Opština Ruma je odlučila da najpre poboljša uslove za rad lokalnih preduzeća i preduzetnika.

– Unapredili smo saradnju između odeljenja u opštinskoj administraciji. Doneli smo krucijalne strategije u oblastima infrastrukturnog, ekonomskog i ruralnog razvoja. Poboljšana je komunikacija između građana i lokalne samouprave, što je doprinelo tome da građani sami daju ideje i predloge kako bi se unapredilo funkcionisanje same lokalne zajednice ali i razvoj čitave opštine. Jedna od najbitnijih stvari je zajedničko rešavanje problema lokalne samouprave sa predstavnicima poslovne zajednice – objašnjavaju u opštini Ruma, koja bi za dve nedelje trebalo da dobije sertifikat Ministarstva ekonomije, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i USAID.

Pančevcima je, sa druge strane, stalo da na ovaj način privuku veći broj investitora.

– Uključivanjem u ovaj program pokušavamo da napravimo dobro poslovno okruženje i uvedemo međunarodne standarde. Razvili smo sistem za praćenje propisa i uvereni smo da će građani sigurno dobiti kvalitetnijeopštinske usluge – kaže Ljiljana Vuković, sekretar sekretarijata za privredni i ekonomski razvoj grada.

Violeta Jovanović, direktorka NALED-a, kaže da u procesusertifikacije opštinske uprave prolaze kroz veliko spremanje kako bi mogle da istaknu svoje prednosti i privuku potencijalne ulagače.

– U tom postupku lokalne samouprave pripremaju ili ažuriraju strateške i prostorne planove, pojednostavljuju procedure, opremaju industrijske zone, vode aktivan dijalog s privredom i uspostavljaju mehanizme za efikasno informisanje građana. Investitori koje sve opštine u Srbiji priželjkuju, vrednuju realno predstavljenu sliku o lokalnoj sredini i predvidljivost vremena i novca koji su im potrebni za različite postupke, počev od registracije preduzeća, preko izgradnje objekta, povezivanja na energetske i komunalne sisteme snabdevanja i zapošljavanja radne snage. Sertifikati su upravo garancija da će im biti olakšaniposlovi i aktivnosti koje spadaju u nadležnost lokalnih samouprava u Srbiji. Građani s druge strane, dobijaju bolje komunalne servise i infrastrukturu, koji spadaju u osnovne nadležnosti opština, a koji se finansiraju iz većeg budžeta opštine, što opet u najvećoj meri puni lokalna privreda i investitori– objašnjava Jovanovićeva.

On ističe da lokalni razvoj treba da se zasniva na principu da bogatstvo i bolji kvalitet života u lokalnim zajednicama ne stvaraju državne ili opštinske vlasti već privatna preduzeća, čiji uspeh u velikoj meri zavisi od povoljnih uslova poslovanja na lokalnom nivou. Lokalne vlasti treba da imaju ključnu ulogu u stvaranju povoljnog poslovnog okruženja, koje posebno treba da promoviše otvaranje i rast privatnih malih i srednjih preduzeća.

Upravo je program sertifikacije instrument koji omogućava ocenu kvaliteta lokalnih zajednica kada je reč o njihovim investicionim mogućnostima, inicijativama za privlačenje investicija i programima naknadne brige o biznisu koje pružaju.

– Kriterijumi za sertifikaciju predstavljaju neku vrstu podsetnika o tome šta sve jedna opština treba da razvija, kao sopstveni kapacitet, i koji operativni segmenti opštinske organizacije treba da budu funkcionalni. Ovaj proces treba da rezultira povećanom konkurentnošću opština u odnosu na opštine u regionu unutar i van granica Srbije i pomogne im u takmičenju sa konkurentima koji su znatno ranije počeli proces tranzicije i reformi – ističe direktorka NALED-a.

M. Avakumović