Знам шта ме чека

ИНТЕРВЈУ
– Знам да ме са реализацијом Националног инвестиционог плана у току 2007. очекују многи изазови. Спреман сам за њих. Једноставно, знам шта ми је чинити – рече гувернер Народне банке Србије у интервјуу за "Политику", одговарајући на питање – шта ће учинити ако се идуће године најмање 1,5 милијарди евра кроз НИП, на овај или онај начин, сручи у нашу ровиту привреду?
• НИП се покреће због развоја, а Ви, као гувернер, са најављеним мерама можете само да поскупите толико новац да га нико жив неће узимати у зајам. Нема инвестиција и развоја. Није ли то контрапродуктивно?

– Јесте. Уколико цена државног инвестирања у развој буде покретање инфлације. У закону о НБС-у нигде не пише да јој је задатак да поспешује развој. Знам, такође, да све то што будем радио неће бити популарно. Искрено – ја то и нећу. Функција гувернера не само у Србији, већ и свих централних банака у свету, није да сакупља јевтине политичке поене. Напротив. То што ја радим није политички уносно, али је у интересу целог друштва. Дакле, у случају са НИП-ом нема попуштања пред некаквим економским, политичким или било каквим другим изазовима. Зна се тачно шта ради гувернер.

• Да ли сте као гувернер упознати са свим идејама НИП-а, али и могућим последицама?

– Као гувернер имам веома скучене могућности – да на сваку економску идеју владе дам мишљење. То смо у погледу НИП-а и учинили приликом ребаланса буџета за ову годину. НБС ни у влади нити у скупштини нема право гласа. Наше је да кажемо како све то видимо и да упозоримо на могуће последице. Исто чинимо и у сусретима са стручњацима ММФ-а или Светске банке. Нас из НБС-а, једино, интересује оно што је у вези са нашим послом за који одговарамо пред Скупштином Србије, али и овим народом. Да у случају јаког инфлаторног притиска, због потеза државе, једноставно, повлачимо новац. Знам – рећи ћете – то кошта. Да, кошта, али та цена је мања од инфлације без контроле, која би погодила исти тај народ и исту привреду чији се "развој" подстиче, као и државу.

• Да ли је уважена нека од Ваших сугестија?

– Јесте. Прихваћен је предлог да се део новца из приватизационих прихода искористи за превремену отплату дугова Светској банци, а не све да оде у инвестиције. 

• Какав је Ваш став према НИП-у?

– Уопштено говорећи нико, па ни ја, нема ништа против тога што ће држава да улаже новац из приватизационих прихода у инфраструктурне објекте или равномернији економски развој републике. Толико економски и политички кратковидих нема. Али све остало што се планира може се другачије извести и са мање рђавих последица.

Само један баналан пример. Купујемо новцем НИП-а столице, клупе и компјутере за школе по Србији. Генерално узевши – у реду. Да их купимо. Али, нико се не упита да ли ће нам колико идуће године или за пет бити неопходне баш све школе, па и оне, како сам видео на РТС-у пре неки дан, које имају само три ђака и учитељицу. А таквих је по Србији ко зна колико. Било би јевтиније да им купимо ауто или комби да их вози до првог већег места и школе у коју вреди улагати? Чак и да се не постави питање – ко ће децу с планираних 30.000 компјутера у Србији учити информатици или ће се, онако, самоука забављати игрицама?

• Да ли за тако велики задатак, као што је "пеглање" 1,5 милијарди евра, НБС има довољно инструмената?

– Има. Тренутно наш сток хартија од вредности по основу репо-операција износи око 76 милијарди динара или око 900 милиона евра. Осим тога, током ове године НБС је путем обвезне резерве стерилисао око две милијарде евра. Шта то говори? Да НБС има капацитет да сваки евро из НИП-а поништи у оној мери у којој буде подстицао потрошњу и будио инфлацију. Али, када то кажем, у исти час признајем да те операције коштају и да се рефлектују кроз више каматне стопе које нема ко други да плати осим грађана, привреде па и државе. Али то је тако ако одиста озбиљно желимо да се изборимо са још већим злом – инфлацијом.

• Када говорите о том злу, колика ће она бити ове године?

– За НБС овог часа нема никакве дилеме. Наша циљана, базна, инфлација у овој години биће између седам и девет процената.

• У "заседи" за 2007, међутим, чекају најављене повишице здравству, школству, војсци, полицији... Ту су и нека одложена поскупљења?

– Ми у НБС реагујемо само на оно што се учини, а не и прича. Дакле, ако се сума исплаћених зарада повећа преко плана, ми ћемо реаговати. Ове године не би требало да буде проблема. За идућу, без обзира на тесан оквир, ми ћемо, свесни свих изазова, па и НИП-а, бити на висини задатка. Одржаћемо инфлацију 2007. у задатим оквирима.

• Да ли имате утисак да ће држава, која, условно речено, контролише 45 одсто цена, бити довољно кооперативна у вођењу договорене антиинфлационе политике?

– О томе ћемо разговарати, вероватно, са новом владом приликом усвајања буџета за идућу годину и видети да ли је или није на истој таласној дужини. Али и без тога, НБС има довољно воље, снаге и мера да инфлацију задржи у задатим оквирима. Нека ми буде допуштено да у овом контексту, поготово када су у питању повишице плата буџетских корисника, подсетим на поруку бившег министра финансија Мађарске Лајоша Бокроша, који је на захтеве за веће зараде рекао отприлике: "Ви никада не можете добити толико велике повишице које вам ја преко инфлације не могу извући из џепа". Мени и НБС-у то није циљ. Проблем, дакле, није у номиналном, већ у реалном повећању зарада. Тиме се, опет, враћамо на исту причу – инфлацију о којој НБС мора да води рачуна и да "своју улицу, ма колико има оних који је прљају, својски почисти".

• Последњих месеци, откада је почео да јача динар и да пада вредност евра, свима су пуна уста курса. Многи прстом упиру у Вас као "кривца" што нам извоз није већи. Ко је у праву?

– Хајде за тренутак да изађемо из дневнополитичке и економске сфере. Посматрајмо то питање курса са теоријске стране. Евро, кажу, треба да вреди 100 динара. У реду. Шта то значи за  НБС? Да одмах и по сваку цену купује девизе како би му одржала ту цену. Повећавали бисмо свакодневно девизне резерве, а у наше робноновчане токове упумпавали огромне суме динара. Шта с њима? Допустити инфлацији да их обезвреди или их стерилисати. Чиме? Високим каматама и обавезном резервом. Садашња каматна стопа за репо-операције отишла би са 18 на 22 или 25 процената, а с њом и камате. Ко год се залаже за виши курс евра хоће скуп новац, високе девизне резерве и све могуће рестриктивне мере новчане и кредитне политике. Да ли нам то треба? Наравно – не. Али код нас у Србији сви све знају – од фудбала, политике, преко пољопривреде до банкарства, а о  курсу – да се и не говори.

• Обећавате ли да ћемо се идуће године у ово исто време видети на истом месту?

– Да. У оној мери у којој и Ви мени обећате да ћете тада бити у "Политици".

• Онда, видимо се!

--------------------------------------------------------------------------

Утицај избора на НБС

• После референдума о Уставу следе избори. Да ли стрепите од њиховог исхода и резултата који на њему постигне Г-17 плус?

– Што се мене тиче, ту нема никакве дилеме – ја остајем ту где јесам. Мене је изабрала Скупштина Србије, наравно, на предлог Г-17 плус.  Партија од мене, као гувернера, није имала користи. Нисам носио њене мајице, нити сам њене људе запошљавао, а још мање чинио им било какве уступке. Обављао сам свој Уставом и законом прописан посао и трудио се да цене задржим под контролом.

Бићу поносан на оно што сам урадио ако бих након четири године, колико ми траје мандат, дакле још годину и по, предао новом гувернеру штафетну палицу са много јачом и ефикаснијом централном банком, која данас има свега 2.650 запослених, од чега 650 у Заводу за израду новчаница као посебном профитном центру. Преполовили смо број запослених. Мање их је него што има централна банка Грчке, која није емисиона банка.