Мање операција срца због – „неспоразума”

Обављање додатних операција срца у болницама ван плана мреже здравствених установа је неопходно, проценио је Институт за јавно здравље Србије „Батут”, наводи се у јучерашњем одговору овог института за „Политику”. Институт „Батут” задужен је за процену потребе укључивања додатних капацитета приликом интервенција на срцу како би се смањиле листе чекања на операције. Подсећамо, како је „Политика” јуче објавила, Републички завод за здравствено осигурање није продужио уговор са Београдским клиничко-болничким центром који омогућава срчаним болесницима да се оперишу о трошку државе у овој приватној болници. Међутим око ових операција као да је дошло до тешко схватљивог „неспоразума”. Наиме, Александар Вуксановић, директор РЗЗО-а, упркос поменутом допису „Батута”, јуче је изјавио да се и даље чека процена овог института.

– У јучерашњој потврди Института „Батут” јасно стоји да су они допис послали РЗЗО-у 10. фебруара и да је тај допис примио директор сектора за економске послове РЗЗО – истичу и у Београдском КБЦ-у.

Контрола здравствене инспекције Министарства здравља утврдила је да су отклоњени недостаци у погледу кадрова и техничке опремљености које су инспектори уочили у приватном КБЦ-у крајем прошле године. У Министарству здравља кажу да су дали позитивно мишљење за закључивање уговора са здравственим установама ван плана мреже здравствених установа које испуњавају све законом предвиђене услове за обављање специјализоване здравствене услуге из области кардиохирургије: реваскуларизације миокарда бајпас хирургијом и примене валвула. То би требало да значи да нема препрека за закључивање новог уговора са Београдским КБЦ-ом. Ипак, РЗЗО има последњу реч.

– Чињеница је да је у кардиохирургији поправљено стање укључивањем приватног сектора и слањем пацијената на операције у Турску. Смањене су листе чекања за операције, у неким установама чека се два до три месеца на интервенције, а пацијенти имају опцију да иду и у турску болницу „Аџибадем”. У нашој земљи има мало кардиохирурга, свега 46, и зато треба улагати у кадрове – рекао је директор РЗЗО-а др Вуксановић приликом јучерашњег неформалног сусрета са новинарима.

У медицинским круговима незванично се могло чути да је уговор са приватним Београдским КБЦ-ом раскинут због тога што ова болница нема довољно стручног кадра, зато што је већина врхунских стручњака напустила ову здравствену установу због лоше комуникације са власницима, али и да су се многи плашили да обављају операције због тога што болница, наводно, нема одговарајућу опрему и услове. Други незванични извори, пак, тврде да је уговор са овом болницом прекинут због тога што га је склопила Светлана Вукајловић, бивша директорка РЗЗО-а.

Вукајловићева за „Политику” истиче да не мисли да је раскидање уговора са приватним клиничко-болничким центром директан напад на њен интегритет, напомињући да је сваки директор одговоран за посао који обавља.

– Не видим директну везу раскида тог уговора са мном. Када смо се одлучили за сарадњу са том клиником, руководили смо се тиме да су листе чекања за операције на срцу велике и да треба нешто учинити да се скрате, јер су људи умирали чекајући на интервенцију. Није било дилеме да ли треба искористити приватне капацитете како би се спасио живот, а цена коју је Београдски КБЦ понудио по операцији била је на нивоу оних у државним установама. И са њима и са турском болницом уговори су потписани, јер је звонило звоно за узбуну да нешто хитно треба урадити да би се помогло пацијентима – рекла је Вукајловићева, сада директорка Дома здравља „Једро”.

Иначе, интересовање грађана за одлазак у турску болницу „Аџибадем” није велико, упркос добрим резултатима које је досад ова установа остварила на пољу лечења кардиоваскуларних обољења. Грађани се поводом понуђеног одласка у ову клинику и даље нећкају, најчешће кажу да више верују нашим стручњацима и да је то разлог зашто ће радије да таворе на листи чекања. Искуства неких људи који су оперисани у Турској говоре да су презадовољни лечењем и боравком у овом болници, где трошкове операције, пута и пратиоца у Турској наша држава, од јуна прошле године, плаћа око 4.700 евра по пацијенту.

Данијела Давидов-Кесар

-------------------------------------------

Бајпас за 490.000 динара

У приватном Београдском КБЦ-у кажу да је уговор са РЗЗО потписан 31. маја 2010. године, а да су операције почеле да се изводе средином јуна, оног момента када су им упућени први пацијенти. У оквиру све три врсте операција смртност је – 1,6 одсто.

– Треба рећи да је у оквиру комбинованих операција по светском стандарду „Euri skor” дозвољена смртност до 10 одсто. Код нас је досад оперисано 287 пацијената, од којих је 246 са листе РЗЗО. Према нашим информацијама, РЗЗО се никада није изјаснио да не жели да потпише уговор са нашом институцијом – кажу у Београдском клиничко-болничком центру.

У овој установи објашњавају да цена обављања конорарног бајпаса са лежањем по потреби износи 490.000 динара, уградња валвуле 620.000 динара, док комбинована операција кошта 750.000 динара.

– Одговорно тврдимо да су овакве цене убедљиво најниже у региону и да су двоструко ниже у односу на западне земље.

Сматрамо да је једино меродавно мишљење оно које даје Институт „Батут”, а подаци које имамо од њих су да се на листи чекања налази више од 2.000 пацијената – истичу у овој приватној болници.