Из града у села, а из фотеље у шталу

Сјеница – Пре подне у кабинету, углађен, дотеран, у оделу и фотељи, а после подне у фармерској „униформи“ и у штали. У првој улози је председник општине, а у другој инжењер пољопривреде и власник веће сточарске фарме. Реч је о Муризу Турковићу (СДП), који је од краја прошле године челник сјеничке општине, у којој сада власт „држе“ Угљанинова СДА и Љајићева СДП, уз скромну подршку демократа, социјалиста и Г 17.

– Општинска власт је стабилна и за почетак добро функционише – каже Турковић. А, на наше питање да ли је ова коалиција и нека врста одговора Зукорлићевом политичком рејтингу, он додаје:

– Не знам и не занима ме, ја сам из економске сфере, али сматрам да је друга улога вере и верских поглавара. Како би било да, рецимо, патријарх формира странку...

Истина, Турковић знатно више пажње посвећује економским невољама у Санџаку сматрајући да је то овде највећи проблем. Брине га што је у сјеничкој општини од око 28.000 становника скоро пет и по хиљада људи без посла, што око 400 породица прима редовну а око 800 појединаца једнократну социјалну помоћ. Такође, на „казану“ државне и, како је овде зову, муфтијине народне кухиње је дневно по две стотине мештана...

– Побољшање економије је кључ за недаће. Ето, прошле године је на овом подручју асфалтирано више путева него за претходне две деценије и имамо обећање ресорног министра да асфалтом покријемо све путеве до пештерских села. Тако бисмо преокренули ситуацију. Не би више људи долазили у Сјеницу са две краве да би од њих овде преживљавали, него би у родним селима држали по двадесет грла, а до града у свако доба кад пожеле могу стићи за пола сата – истиче председник Турковић.

Радује га податак да се после неколико година опадања број крупне и ситне стоке на Пештери повећава, јер се, тврди, све више људи из града, беспослице и немаштине враћа на напуштена имања.

– Увелико радимо и на томе да се подигну и уједначе стандарди производње сјеничког сира, сјеничког суџука и сјеничког јагњета. То изискује и одређена улагања за произвођаче, јер је неопходно створити боље производне услове. Недавно смо, уз помоћ швајцарске владе и нашег министарства за пољопривреду, „брендирали“ сјенички суџук, а сада је у току тај процес за друга два поменута производа. Заштита суџука, сира и јагњетине са познатог географског порекла отвара нам европско тржиште тако да се вишкови, рецимо, сира овде неће убудуће бацати што се већ догађало – подсећа нас Турковић.

Пошто је радно време у општинској згради већ на истеку, крећемо на фарму породице Турковић. Тамо, штала пуна крава, има их 25, у другој 50 бикова, а у трећој 150 оваца...

– Углавном сваког поподнева долазим овде, викендом обавезно. Ту радимо ја и супруга Нурија, деца још нису за те послове. Истина, имамо и четири запослена радника, па успемо да обрадимо око 13 хектара земље. Додатне количине сена купујемо и уз коришћење свих подстицаја, субвенција и повољне кредитне подршке од државе и банака може се од продаје сира, кајмака, меса... овде солидно живети – тврди фармер Муриз Турковић, који не мари што често из фотеље седа за волан једног од три трактора или неке друге пољопривредне машине.

Мирољуб Дугалић