Iz grada u sela, a iz fotelje u štalu

Sjenica – Pre podne u kabinetu, uglađen, doteran, u odelu i fotelji, a posle podne u farmerskoj „uniformi“ i u štali. U prvoj ulozi je predsednik opštine, a u drugoj inženjer poljoprivrede i vlasnik veće stočarske farme. Reč je o Murizu Turkoviću (SDP), koji je od kraja prošle godine čelnik sjeničke opštine, u kojoj sada vlast „drže“ Ugljaninova SDA i Ljajićeva SDP, uz skromnu podršku demokrata, socijalista i G 17.

– Opštinska vlast je stabilna i za početak dobro funkcioniše – kaže Turković. A, na naše pitanje da li je ova koalicija i neka vrsta odgovora Zukorlićevom političkom rejtingu, on dodaje:

– Ne znam i ne zanima me, ja sam iz ekonomske sfere, ali smatram da je druga uloga vere i verskih poglavara. Kako bi bilo da, recimo, patrijarh formira stranku...

Istina, Turković znatno više pažnje posvećuje ekonomskim nevoljama u Sandžaku smatrajući da je to ovde najveći problem. Brine ga što je u sjeničkoj opštini od oko 28.000 stanovnika skoro pet i po hiljada ljudi bez posla, što oko 400 porodica prima redovnu a oko 800 pojedinaca jednokratnu socijalnu pomoć. Takođe, na „kazanu“ državne i, kako je ovde zovu, muftijine narodne kuhinje je dnevno po dve stotine meštana...

– Poboljšanje ekonomije je ključ za nedaće. Eto, prošle godine je na ovom području asfaltirano više puteva nego za prethodne dve decenije i imamo obećanje resornog ministra da asfaltom pokrijemo sve puteve do pešterskih sela. Tako bismo preokrenuli situaciju. Ne bi više ljudi dolazili u Sjenicu sa dve krave da bi od njih ovde preživljavali, nego bi u rodnim selima držali po dvadeset grla, a do grada u svako doba kad požele mogu stići za pola sata – ističe predsednik Turković.

Raduje ga podatak da se posle nekoliko godina opadanja broj krupne i sitne stoke na Pešteri povećava, jer se, tvrdi, sve više ljudi iz grada, besposlice i nemaštine vraća na napuštena imanja.

– Uveliko radimo i na tome da se podignu i ujednače standardi proizvodnje sjeničkog sira, sjeničkog sudžuka i sjeničkog jagnjeta. To iziskuje i određena ulaganja za proizvođače, jer je neophodno stvoriti bolje proizvodne uslove. Nedavno smo, uz pomoć švajcarske vlade i našeg ministarstva za poljoprivredu, „brendirali“ sjenički sudžuk, a sada je u toku taj proces za druga dva pomenuta proizvoda. Zaštita sudžuka, sira i jagnjetine sa poznatog geografskog porekla otvara nam evropsko tržište tako da se viškovi, recimo, sira ovde neće ubuduće bacati što se već događalo – podseća nas Turković.

Pošto je radno vreme u opštinskoj zgradi već na isteku, krećemo na farmu porodice Turković. Tamo, štala puna krava, ima ih 25, u drugoj 50 bikova, a u trećoj 150 ovaca...

– Uglavnom svakog popodneva dolazim ovde, vikendom obavezno. Tu radimo ja i supruga Nurija, deca još nisu za te poslove. Istina, imamo i četiri zaposlena radnika, pa uspemo da obradimo oko 13 hektara zemlje. Dodatne količine sena kupujemo i uz korišćenje svih podsticaja, subvencija i povoljne kreditne podrške od države i banaka može se od prodaje sira, kajmaka, mesa... ovde solidno živeti – tvrdi farmer Muriz Turković, koji ne mari što često iz fotelje seda za volan jednog od tri traktora ili neke druge poljoprivredne mašine.

Miroljub Dugalić