Стоп за изгладнеле манекенке

Једна од најпрестижнијих модних манифестација у Шпанији ове јесени остала је у сенци скандала изазваног одлуком редитеља да забрани излазак на писту премршавим манекенкама. Руковођени идејом да су изгладнеле девојчице негативан пример лепоте младим Шпањолкама, редитељи мадридске Недеље моде одлучили су да сваку трећу манекенку врате са кастинга, јер јој конфекцијски број 38 стоји – као на вешалици. Медијску прашину посебно је усковитлала изјава редитеља ове манифестације, који су најавили да ће приликом сваког кастинга користити БМИ, односно индекс телесне масе, којим се израчунава однос између висине особе и њене телесне тежине и који ће убудуће одлучивати која ће се девојка прошетати пистом.

Убрзо после мадридске забране, стигла је и миланска. Прописано је да манекенке у Милану морају да имају потврду да су здраве, односно да нису превише мршаве. Како је саопштено, увођење новог кодекса понашања у миланској модној индустрији има за циљ да заштити младе манекенке. Оне су изложене притисцима посла, односно потреби да буду што мршавије, па су подложније анорексији.

Иако су многи склони да тврде да су фотомодели једини кривци за то што је анорексија постала најмодернија дијагноза новог миленијума, култ тела као савршенства мајке природе рођен је много пре него што је у медијски етар убачен "Фешн ТВ", на коме се у свакој секунди изврти барем 46 килограма меса по кубном милиметру катодне цеви. А тинејџерке са модних писта одавно су престале да буду само вешалице за моделе светских магова моде – оне су постале главни савезници маговима маркетинга који уз помоћ реклама у којима статирају девојчице без бора, пора и целулита стварају недостижни идеал лепоте зреле жене и траумирају лепшу половину планете.

Иако је жеља за витким и лепим изгледом "заштитни знак" тинејџерских година, епидемиолошке студије сведоче да свака десета дама која је загазила у трећу и четврту деценију "претера" у овој жељи, односно крене у авантуру звану гладовање, које доводи до анорексије и булимије.

– На крилима женске еманципације, упоредо са инвазијом представница лепшег пола у све сфере живљења, стигао је и захтев мушке половине човечанства за смањивањем њихових облина и "враћањем" женских димензија на претпубертетски изглед, односно унисекс изглед. Агресивни медијски пробој манекенки и фотомодела почетком деведесетих година подигао је "на квадрат" већ постојећи социјални императив "бити витак" и манекенске пропорције ускоро су постале услов без кога се жена не може бавити јавним пословима" – објашњава др Даница Видић, неуропсихијатар која је годинама радила на Клиници за психијатрију КБЦ "Драгиша Мишовић" и која је своја искуства у раду са анорексичним пацијенткињама преточила у књигу под називом "Поремећаји исхране".

Она додаје да је редовни симптом који се јавља код анорексичних особа – поремећај доживљаја слике тела.

"Тело се доживљава као дебело, салаво и одвратно. Уколико је губитак тежине већи, утолико је слика тела нереалнија, а страх од дебљине израженији. У развијеном облику болести, свако парченце хране изгледа превелико, а није редак случај да девојка два или три дана проведе на воћном соку. Она организује своју целокупну дневну активност тако да што више изгуби на тежини – пешачи по десет и више километара, сатима ради вежбе или тешке кућне послове, учи шетајући по соби, школске задатке пише стојећи... Њен мозак постаје синоним за калкулатор који стално прерачунава калоријску вредност намирница и сабира активности које троше те калорије. Речју, када жеља за виткошћу постане опсесија и принуда и када се храна не доживљава као потреба или задовољство већ постаје највећи непријатељ, када се јави и страх од хране а гладовање даје осећај моћи, држање дијете је прешло у анорексију", објашњава др Даница Видић.

Статистике говоре да чак 80 одсто анорексичних пацијенткиња припада старосној групи од 11 до 17 година, а пошто ова популација спада у групу тинејџерки, важно је разумети шта се дешава у тим нежним и рањивим годинама што пресудно утиче на њихову одлуку да гладују. Са биолошке тачке гледишта дешава се – хормонални аеробик, објашњавају стручњаци. Тело и његове димензије мењају се преко ноћи, а метаморфоза дечачког у девојачки изглед често збуњује и запрепашћујуће делује на девојчицу. У жељи да контролишу мењање телесне шеме, многе тинејџерке исцрпљују себе гладовањем које неосетно прелази у анорексију, која у својој крајњој фази може да резултира и губљењем воље за јелом, односно непрепознавањем осећаја ситости и глади.

Да би се поставила дијагноза анорексије, потребно је да телесна тежина буде за 20 одсто нижа испод очекиване тежине за њен узраст и висину. Стручњаци за душу такође наглашавају да је лечење анорексије сложен терапијски процес у коме, осим психијатра, треба да учествују и нутрициониста и ендокринолог.

--------------------------------------------------------------------------

На дијети 40 одсто жена

Резултати анкете коју је недавно спровео британски "Космополитен" недвосмислено сведоче да се чак 95 одсто жена на свету сваки дан буди несрећно због свог изгледа. У овом моменту 40 одсто жена на свету држи дијету, исти проценат њих би сутра ишао под нож – естетског хирурга, а чак две трећине сматра да их "тело спречава да живе онако како би хтеле". Чак половина жена тврди да би промениле посао када би биле боље грађене. А шта би радиле? Па биле би манекенке, водитељке и глумице. Па би постале богате и славне. Па би, у том случају, 12 одсто њих променило животног партнера... Другим речима, тело је постало опсесија жене новог миленијума, а свака десета дама, разапета између биолошког захтева – јести, и социјалног императива – бити мршав, скреће странпутицама поремећаја исхране.