Мистериозна кочија

У древној Кини постојала је кочија која показује југ и дуго је збуњивала савремене научнике. Многе кинеске легенде помињу ту мистериозну кочију. На њој се налазила фигура са испруженом руком која је стално показивала југ, без обзира на то у ком је правцу кочија била окренута, па је тако могла да буде неопходан водич путницима. Неке приче датирају градњу те кочије у 13. век пре нове ере, што су прихватили западни научници који су такође веровали да цела направа ради на принципу магнетизма.

Оба ова погрешна веровања разјаснили су др Џозеф Нидам и његови кинески сарадници 1960. године. Помно проучавајући писане доказе, они су утврдили да најраније поуздано помињање ове кочије потиче из III века нове ере. По овом датирању кочија је ипак изванредно древна с обзиром на њен компликовани механизам који није користио магнетизам него је био савршени аутомат.

Људска фигура на врху кочије је увек "знала" где је југ јер је била повезана за точкове сложеним системом преноса - сличним оним код модерног аутомобила. Данас познат као диференцијални пренос, овакав систем омогућава да се точкови кола која су у кривини окрећу различитим брзинама (јер једни прелазе дужи пут) иако их покреће иста машина. Кочија која показује на југ користи исти принцип, са зупчаницима који преносе разлику у брзини точкова док возило скреће у положај фигуре која показује југ. Али, како је нагласио Нидам, оваква направа може да функционише само ако је свака њена компонента израђена са највећом прецизношћу. Грешка од само једног процента у пречнику точкова довешће до тога да фигура на врху кочије већ после неколико миља умногоме "скрене са курса". Не само точкови, него је и сваки од зупчаника морао да буде направљен са изузетном тачношћу да би се постигла осетљивост неопходна за оно што је Нидам описао као "прву светску кибернетичку машину".