Грчка разматра продају авиона

Од нашег дописника

Атина – Грчка влада се нада да би продајом дела државне имовине могла да смањи огроман дефицит буџета и задовољи апетите кредитора. Конкретно, реч је о евентуалној продаји 49 одсто акција највећег казина, железнице и војних предузећа али, и четири авиона „ербас” А-340.

Према тврдњи западних агенција, у Министарству финансија се чак говори и о могућности да се преиспитају услови концесије везани за међународни аеродром у Атини где држава располаже са 55 одсто акција, а руководи немачка фирма „Хоктиф”. Према договору из 2001, ова фирма има право управљања пакетом акција у трајању од 30 година. Агенција Франс прес тврди да би Грчка могла да отуђи и свој пакет од 65 одсто у гасној компанији ДЕПА, али да се не зна да ли ће тендер бити доступан и иностраним инвеститорима.

У исто време, према плану и договору са кредиторима, Грчка би свој дефицит који је већ смањен са више од 13 одсто на 9,4 процента требало да током наредне године спусти на 7,4 одсто. То подразумева, пре свега, смањење расхода за здравство и одбрану.

Према званичним подацима, Грчка одваја 25 милијарди евра годишње на здравство, што је највиша ставка међу чланицама ОЕЦД-а. Да не буде заблуде, у исто време, због највишег степена корупције у здравству, државне болнице и положај медицинског особља су у јадном стању, али зато, с друге стране, приватни бизнис цвета а држава због мита годишње губи више милијарди евра.

У том контексту много гласина и сумњи је изазвало прошлонедељно неочекивано одбијање грчке Алфа банке да се споји са Националном банком Грчке, што је требало да буде покушај да се формира најкрупнија банка у земљи са активом од 200 милијарди евра. Тужилаштво је чак почело и истрагу о могућој, како се каже, „инсајдерској трговини акцијама”. Сумња се да су унутрашње банкарске информације биле доступне играчима на берзи и помогле им да спекулишу са акцијама. Сличну истрагу започела је и грчка независна комисија за хартије од вредности.

Национална банка предлагала је Алфа банци „другарско спајање” у коме би јој припало 70 одсто деоница Алфа банке, што је савет директора одбацио као неприхватљиво. Међутим, неуспех преговора био је неочекиван не само за Националну банку већ и за саму владу, о чему сведочи чињеница да су могућност савеза, по кратком поступку и за само неколико сати, одобрили и министар финансија и директор грчке националне банке. Истом таквом брзином промениле су се и околности, што изазива сумњу, и Алфа банка је одустала од предлога.

Ово, иначе, није први покушај спајања јер су и 2001. преговори пропали. То је и ударац за владину политику и покушај реализације идеје о укрупњавању банкарске сфере. Међутим, отпори су јаки. Рецимо, у септембру 2010, четврта по величини, грчка Пиреус банка повукла је свој предлог да за 700 милиона евра купи контролни пакет у државним АТЕ банци и Поштанској штедионици, јер држава није подржала ову идеју.

Међутим, обичне Грке много више су потресли свакодневни проблеми: поскупљење горива и јавног превоза. Због ситуације у Либији власници бензинских пумпи дигли су цене горива до невероватних 1,80 евра по литру. И до сада, Грчка је била на другом месту у ЕУ по скупоћи горива, одмах иза Холандије, али је овај талас поскупљења драстично смањио саобраћај на атинским улицама.

Због економске кризе потрошња бензина је смањена за 40 одсто и већ је, као последица, затворено око хиљаду пумпи. У таквим условима дивљање цена је тешко контролисати. Пред празник, такозвани Чисти понедељак, који ће многи спојити са викендом и отпутовати у завичај, безоловни бензин се у Атини већ продаје за 1,73 евра, а у унутрашњости и на острвима за 1,83 евра.

Председник федерације власника бензинских пумпи Михалис Киусис каже да је једини начин за снижење да држава смањи акцизе на гориво које су, чак, преко 90 евроценти по литру. Саме пумпе, по његовим речима, зарађују четири до шест евроценти по литру.

У исто време, грађани одбијају да плаћају карте за градски превоз. После одлуке да од 1. фебруара карта за једну вожњу поскупи са једног евра на 1,40, талас незадовољства се повећава, а активисти покрета „Нећу да платим” позивају грађане да се возе без карата.

У протесту који су активисти организовали пред парламентом извикивали су пароле против економске политике владе и подсећали да је превоз скупљи, а плате мање за од 10 до 30 одсто. Они прете да ће изаћи на улице и живим људским ланцем онемогућити јавни саобраћај.

Јасмина Павловић-Стаменић