Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Плаши ме већи, а не мањи раст плата

Плаши ме већи, а не мањи раст плата
Павле Петровић

Копаоник – Иако је Министарство финансија потврдило да ће раст плата и пензија у априлу бити ограничен на 2,95 одсто, без обзира на то да инфлација може да буде већа, професор др Павле Петровић, кандидат за члана Фискалног савета, не верује да ће држава прекршити закон. Прецизније, ако се то догоди онда би то било кршење појединачног правила по коме би лична примања требало да буду повећана за онолико колико порасту цене у првом тромесечју. Петровић, међутим, верује да је дошло до неког „шума” у комуникацији, да је Министарство, из техничких разлога, у буџет за 2011. годину морало да унесе неку процену и да је вероватно тако настала та заблуда да ће априлска повишица бити лимитирана.

– Дефинитивно, Закон о буџетском систему, у који су унета фискална правила, каже да се плате и пензије у априлу индексирају с тромесечном стопом инфлације – каже наш саговорник.

Ипак, ако се то догоди то ће бити други пут од почетка године да Влада крши Закон о буџетском систему, у који су унета фискална правила, а који је донела пре само неколико месеци. Када је у јануару први пут измењено фискално правило, по коме је раст плата и пензија требало да буде једнак стопи инфлације у другој половини 2010. године, државни званичници углавном су наишли на разумевање економиста. Јер, инфлација је изненадила све, па би у случају да су плате и пензије тада увећане за пун износ раста цена, минус у државној каси био знатно већи од 4,1 одсто. Зато је стручна јавност имала разумевања јер се фискално правило другог реда мењало да би се испоштовало фискално правило првог реда. Тако је у јануару раст плата и пензија био ограничен на два одсто. Међутим, само два месеца од почетка године власт се изгледа спрема да поново прекрши закон и жртвује правило другог реда.

– Не видим да ће се то правило прекршити. Очекујем да је то неспоразум. Треба напоменути да су јануар и април веома различити када је о тој повишици реч. Договор с Међународним монетарним фондом био је да се са индексацијом крене од 1. априла. Након притиска из дела Владе, односно инсистирања тадашњег министра Млађана Динкића, да плате могу да се одмрзну у септембру, јануарско одмрзавање било је нека врста компромиса. А онда када се приближио тај датум видело се да ће то много коштати јер је инфлација скочила, знатно више него што се очекивало. Зато се нашло међурешење да то буде повишица од два, а не пет одсто – казао је Петровић и додао да је онда морао да се промени Закон.

Ако би се то поновило у априлу, онда би то било директно кршење Закона и губљење кредибилности, истиче Петровић и још једном понавља да не верује да ће се то догодити. Каже да је један од разлога због кога је Србија поправила оцену код рејтинг агенција управио био Закон о фискалној одговорности. Ако би се испоставило да се тај пропис не поштује онда би то изазвало контраефекат.

– Већа је опасност да се претера с повећањем плата и пензија. То ме више плаши него да ће ситуација бити обрнута, јер већ постоје велики притисци за знатним повећањем плата – истиче Петровић.

Наш саговорник подсећа да већа инфлација значи и већи издатак за плате и пензије и да то може да доведе до већих пореских прихода. Ако се то догоди, онда је могуће исплатити једнократну помоћ најугроженијим запосленима и пензионерима у укупном износу од 10 милијарди динара.

– То никако не сме да се потроши за веће повећање плата и пензија јер би се онда тај раст пренео и у буџет за следећу годину. Исплата једнократне помоћи најсиромашнијима има социјално оправдање јер су цене хране отишле нагоре, а та поскупљења највише погађају најсиромашније. Велика је назапосленост, привреда се није опоравила, храна ће наставити да поскупљује још неко време тако да је здрав социјални резон да се најугроженијим категоријама становништва помогне. Економски, то неће бити удар на буџет – закључује Петровић.

А. Николић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.