Посао све чешће узрок повишеног притиска

 Четрдесетогодишњак, запослен у успешној компанији, често је имао исти проблем: док је на послу крвни притисак му је висок, а како дође викенд или одмор, вредности притиска су нормалне. Приметио је и да му у само једном дану притисак варира: од буђења и током боравка на послу крвни притисак је висок, како дође кући – опет је у границама нормале.

Доцент др Весна Стојанов, кардиолог и начелник Центра за хипертензију Клиничког центра Србије каже како није реч ни о каквом феномену, већ су савремено доба, брзи ритам живота и стрес, издвојили у кардиологији посебну групу поремећаја крвног притиска.

– То је такозвана радно зависна хипертензија, нарочито присутна код мушкараца, у чак 62 процента. Имамо све више пацијената са овом дијагнозом и то различитих година и оба пола. Нема разлике да ли је пацијент обичан радник или менаџер. Дијагноза радно зависне хипертензије се поставља помоћу такозваног амбулаторног мониторинга, специјалног апарата, који прати вредности крвног притиска током 24 часа, где добијамо управо тај налаз: повишене вредности притиска на радном месту у поподневним сатима, а у вечерњим притисак пада – објашњава за „Политику” докторка Стојанов.

Она додаје да до скока крвног притиска, који уме да буде врло висок, најчешће долази када се таква особа спрема на посао, када креће или када започиње пословни састанак, а како се примиче крај радног времена вредности притиска улазе у нормалу. Уз стрес, присутни су често и остали фактори за скок притиска: пушење, много кафа, масна и слана храна, вишак килограма… Докторка Стојанов подсећа да се све вредности измереног крвног притиска које су изнад 140 са 90 милиметара живиног стуба сматрају високим притиском и ризик су за инфаркт, мождани удар и друге болести и оштећења органа.

– Главобоља, узнемиреност, убрзани рад срца, црвенило лица, осећај притиска у грудима су тегобе због којих пацијент треба да се обрати свом лекару да би му се урадио мониторинг крвног притиска. То није холтер апарат, који мери ЕКГ, већ уређај који прати крвни притисак дан и ноћ. На посао, наравно, неме потребе носити апарат за мерење притиска, али када се овакве тегобе осете, мора се реаговати. У сваком колективу имамо емотивније и осетљивије људе, оне који су флегматици и оне који су одговорни, савесни и све желе да ураде до перфекције. Ови последњи су најугроженији – појашњава др Весна Стојанов.

Терапија ових пацијената на првом месту подразумева неки од лекова за смирење, а затим се за притисак дају медикаменти који немају дејство од 24, већ само од 12 сати. Ови пацијенти, по речима наше саговорнице, морају да буду под лекарском контролом, јер се често дешава да временом стекну хроничну хипертензију што захтева озбиљно лечење.

Др Нада Мацура, пи-ар Завода за хитну медицинску помоћ Београд за „Политику” каже да готово нема дана када лекари Хитне помоћи не указују помоћ на радном месту.

– На срећу, нема великог броја инфаркта на радном месту, али из фирми нас често зову зато што је некоме од колега позлило, има главобољу, вртоглавицу или несвестицу... Најчешће таква особа ради под стресом, или је лоше спавала, преморила се. То су потенцијално опасне ситуације и најбоље је да колеге одмах позову Хитну помоћ. Наше екипе у том случају не дају савете, већ одлазе на терен, јер се то сматра акутним стањем – каже др Нада Мацура.

О. Поповић