„Пасивна” америчка интервенција

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Три недеље од избијања либијске кризе и у околностима када војна моћ режима Муамера Гадафијева почиње да потискује побуњенике, Америка још вага своје опције, при чему је очигледно склонија некој врсти „пасивне интервенције” него директној демонстрацији своје оружане силе у још једној муслиманској земљи.

Председник Барак Обама је очигледно у другачијој позицији од својих претходника који су се са знатно мање премишљања одлучивали да интервенишу: Буш старији у Ираку и Сомалији, Бил Клинтон (Босна и Косово), Буш млађи (Ирак, Авганистан).

Управо су две последње интервенције, два још недовршена рата које је Обама наследио, главна препрека. Улазак у трећи би Америку стратешки пренапрегнуо, против чега су се већ изјаснили секретар за одбрану Роберт Гејтс и начелник Генералштаба адмирал Мајк Мален.

Чак се и опција наметања „зоне нелетења” сматра превеликим залогајем. „То није видео-игрица”, упозорио је у недељу шеф Обаминог кабинета Вилијам Дејли.

Неки утицајни чланови Конгреса, попут сенатора Џона Керија, који председава Сенатском комитету за међународне односе, не престају, међутим, да захтевају директније америчко ангажовање, тврдећи да увођење „зоне нелетења” не мора да буде тако компликовано како то представља Пентагон (ангажовање на стотине авиона и копнени аеродром, највероватније у Италији, као операциону базу).

Идеја коју је лансирао вођа републиканске мањине у Сенату Мич Меконел јесте да Америка почне да наоружава побуњенике, мада је упозорио да претходно треба да се утврди „с ким имамо посла”.

Како се наговештава, у току је управо таква операција: упознавање либијске опозиције, њених личности и организационе структуре, како би се на основу тога одлучивало о следећим корацима. И даље је иначе на снази званична процена да Либија још није ушла у фазу „пуног грађанског рата”.

Оно што Америка свакако не би желела – што би било најпогубније по њене интересе и политички рејтинг Обаме – то је да Гадафи сасвим угуши унутрашњу побуну, јер би то, како у уводнику оцењује „Волстрит џорнал”, Либију претворило у „посрнулу, изоловану и опасну државу, са осветољубивим тиранином и вероватним партнером терориста”. Оваква страховања је изнела и Хилари Клинтон, речима да је „наша највећа брига… да Либија не постане џиновска Сомалија”.

Као једна од мера „пасивне интервенције” помиње се и ометање комуникација Гадафију лојалних војних јединица, уз помоћ томе намењених авиона позиционираних у међународном ваздушном простору. Неименовани функционери Обамине владе су у недељу потврдили да су припреме за тако нешто „у току”.

Лондонски „Индипендент” је јуче објавио и да је тајно затражена помоћ Саудијске Арабије као посредника у достави оружја побуњеницима, пре свега онима у Бенгазију. Приоритет би биле антитенковске ракете и ракете земља–ваздух, како би се неутралисала главна предност Гадафијеве армије.

Не каже се како је на то реаговано у Џеди, иако је познато да краљ Абдулах не подноси либијског лидера, који је против њега својевремено организовао неуспели атентат. Саудијска Арабија се такође суочава са протестима сопствене шиитске мањине (10 одсто становника).

У близини либијске обале започело је иначе патролирање америчких „авакса”, који надзиру збивања у либијском ваздушном простору. Како је јавила Ал џазира, евидентиран је и један лет Гадафијевог приватног авиона, до Јордана и назад.

У Медитерану, на позицији која се карактерише као „интервенционистичка”, већ се налази 26. експедициона јединица маринаца, са борбеним авионима, хеликоптерима, транспортерима и око 400 специјалаца.

Они су засад ангажовани у евакуацији арапских избеглица са туниске стране границе са Либијом, у чему учествују транспортери Ц-130. Присуство америчке флотиле се сагледава и као „дипломатија топовњача”, на шта Гадафи, очигледно, не реагује.

Наговештена је и могућност да се међу побуњенике убаце „тимови за специјалне операције”. Реч је о малим јединицама специјално вичним да „преко ноћи”, уз експресну обуку и „инфузију” кључног оружја, герилу претворе у ефикаснију борбену силу.

Упркос свему овоме, иако се изјаснила какав исход жели у Либији – промену режима – доминанта америчка позиција остаје опрез и уздржаност: Обама би изгледа хтео да непосредно америчко ангажовање пролонгира колико год је могуће, прижељкујући да унутрашњи фактори у Либији ипак принуде Гадафија да одступи.

Милан Мишић

---------------------------------------

Активирање нафтних резерви

Вашингтон – САД разматрају активирање својих нафтних резерви како би зауставиле нагли пораст цене бензина и других деривата и спречиле да то угрози економски опоравак. Бензин је од почетка либијске кризе поскупео у просеку за око пола долара по галону (3,78 литара): преовлађујућа цена му је сада око 3,5 долара, мада се у појединим деловима земље продаје и за четири. Америка има резерви за 38 дана потрошње, и оне су последњи пут коришћене још 2005, после урагана „Катрина”.

М. М.