„Pasivna” američka intervencija

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Tri nedelje od izbijanja libijske krize i u okolnostima kada vojna moć režima Muamera Gadafijeva počinje da potiskuje pobunjenike, Amerika još vaga svoje opcije, pri čemu je očigledno sklonija nekoj vrsti „pasivne intervencije” nego direktnoj demonstraciji svoje oružane sile u još jednoj muslimanskoj zemlji.

Predsednik Barak Obama je očigledno u drugačijoj poziciji od svojih prethodnika koji su se sa znatno manje premišljanja odlučivali da intervenišu: Buš stariji u Iraku i Somaliji, Bil Klinton (Bosna i Kosovo), Buš mlađi (Irak, Avganistan).

Upravo su dve poslednje intervencije, dva još nedovršena rata koje je Obama nasledio, glavna prepreka. Ulazak u treći bi Ameriku strateški prenapregnuo, protiv čega su se već izjasnili sekretar za odbranu Robert Gejts i načelnik Generalštaba admiral Majk Malen.

Čak se i opcija nametanja „zone neletenja” smatra prevelikim zalogajem. „To nije video-igrica”, upozorio je u nedelju šef Obaminog kabineta Vilijam Dejli.

Neki uticajni članovi Kongresa, poput senatora Džona Kerija, koji predsedava Senatskom komitetu za međunarodne odnose, ne prestaju, međutim, da zahtevaju direktnije američko angažovanje, tvrdeći da uvođenje „zone neletenja” ne mora da bude tako komplikovano kako to predstavlja Pentagon (angažovanje na stotine aviona i kopneni aerodrom, najverovatnije u Italiji, kao operacionu bazu).

Ideja koju je lansirao vođa republikanske manjine u Senatu Mič Mekonel jeste da Amerika počne da naoružava pobunjenike, mada je upozorio da prethodno treba da se utvrdi „s kim imamo posla”.

Kako se nagoveštava, u toku je upravo takva operacija: upoznavanje libijske opozicije, njenih ličnosti i organizacione strukture, kako bi se na osnovu toga odlučivalo o sledećim koracima. I dalje je inače na snazi zvanična procena da Libija još nije ušla u fazu „punog građanskog rata”.

Ono što Amerika svakako ne bi želela – što bi bilo najpogubnije po njene interese i politički rejting Obame – to je da Gadafi sasvim uguši unutrašnju pobunu, jer bi to, kako u uvodniku ocenjuje „Volstrit džornal”, Libiju pretvorilo u „posrnulu, izolovanu i opasnu državu, sa osvetoljubivim tiraninom i verovatnim partnerom terorista”. Ovakva strahovanja je iznela i Hilari Klinton, rečima da je „naša najveća briga… da Libija ne postane džinovska Somalija”.

Kao jedna od mera „pasivne intervencije” pominje se i ometanje komunikacija Gadafiju lojalnih vojnih jedinica, uz pomoć tome namenjenih aviona pozicioniranih u međunarodnom vazdušnom prostoru. Neimenovani funkcioneri Obamine vlade su u nedelju potvrdili da su pripreme za tako nešto „u toku”.

Londonski „Indipendent” je juče objavio i da je tajno zatražena pomoć Saudijske Arabije kao posrednika u dostavi oružja pobunjenicima, pre svega onima u Bengaziju. Prioritet bi bile antitenkovske rakete i rakete zemlja–vazduh, kako bi se neutralisala glavna prednost Gadafijeve armije.

Ne kaže se kako je na to reagovano u Džedi, iako je poznato da kralj Abdulah ne podnosi libijskog lidera, koji je protiv njega svojevremeno organizovao neuspeli atentat. Saudijska Arabija se takođe suočava sa protestima sopstvene šiitske manjine (10 odsto stanovnika).

U blizini libijske obale započelo je inače patroliranje američkih „avaksa”, koji nadziru zbivanja u libijskom vazdušnom prostoru. Kako je javila Al džazira, evidentiran je i jedan let Gadafijevog privatnog aviona, do Jordana i nazad.

U Mediteranu, na poziciji koja se karakteriše kao „intervencionistička”, već se nalazi 26. ekspediciona jedinica marinaca, sa borbenim avionima, helikopterima, transporterima i oko 400 specijalaca.

Oni su zasad angažovani u evakuaciji arapskih izbeglica sa tuniske strane granice sa Libijom, u čemu učestvuju transporteri C-130. Prisustvo američke flotile se sagledava i kao „diplomatija topovnjača”, na šta Gadafi, očigledno, ne reaguje.

Nagoveštena je i mogućnost da se među pobunjenike ubace „timovi za specijalne operacije”. Reč je o malim jedinicama specijalno vičnim da „preko noći”, uz ekspresnu obuku i „infuziju” ključnog oružja, gerilu pretvore u efikasniju borbenu silu.

Uprkos svemu ovome, iako se izjasnila kakav ishod želi u Libiji – promenu režima – dominanta američka pozicija ostaje oprez i uzdržanost: Obama bi izgleda hteo da neposredno američko angažovanje prolongira koliko god je moguće, priželjkujući da unutrašnji faktori u Libiji ipak prinude Gadafija da odstupi.

Milan Mišić

---------------------------------------

Aktiviranje naftnih rezervi

Vašington – SAD razmatraju aktiviranje svojih naftnih rezervi kako bi zaustavile nagli porast cene benzina i drugih derivata i sprečile da to ugrozi ekonomski oporavak. Benzin je od početka libijske krize poskupeo u proseku za oko pola dolara po galonu (3,78 litara): preovlađujuća cena mu je sada oko 3,5 dolara, mada se u pojedinim delovima zemlje prodaje i za četiri. Amerika ima rezervi za 38 dana potrošnje, i one su poslednji put korišćene još 2005, posle uragana „Katrina”.

M. M.