Законом против „цурења” информација из владе

Дисонантни тонови који су се у последње време чули из владе јасно су говорили да тим не игра како тренер каже. А утакмица не може да се игра ако се не знају правила. Зато је одлучено да се Закон о влади, када се већ мења због реконструкције, употпуни чланом који ће спречити те дисонантне тонове али и анонимне изворе. Страначки интереси су у једном моменту уздрмали и кабинет и премијера Мирка Цветковића, можда и због тога, што га неки не сматрају ауторитетом јер није страначка личност нити председник странке. Неколико последњих премијера били су председници великих странака, што изгледа делује ауторитативније од стручњака.

Али и до сада је било прописано да чланови владе и државни чиновници не могу да се појављују у јавности као слободни стрелци. Члан 95. пословника владе гласи:

„Чланови владе, државни секретари и директори посебних организација и служби владе дужни су да у јавним изјавама и наступима у јавности изражавају и заступају ставове владе.

Одлуку владе мора да заступа у јавности и члан владе који је гласао против ње или је био уздржан.

Информације о раду владе не могу се давати супротно пословнику и на начин да се не зна ко је дао информацију”.

Влада нема анализу зашто овај члан нису поштовали њени чланови, али има одлуку да га унесе у Закон о влади.

„Члану 95. пословника владе додат је трећи пасус, који би требало да се угради у Закон о влади. У пословнику још два члана 94. и 96. прецизирају јавност рада владе и органа државне управе о чему се стара Канцеларија за сарадњу са медијима. О раду и одлукама владе јавност обавештавају председник, директор канцеларије, а потпредседник и министри говоре о одлукама из њиховог делокруга. По пословнику новинари и други представници јавности, по правилу не присуствују седницама владе, а излагања чланова и других учесника сматрају се службеном тајном строге поверљивости, ако председник владе другачије не одреди. Етичким кодексом државних службеника одређено је понашање државних секретара и службеника”, објашњава Милоје Михајловић, директор канцеларије за сарадњу са медијима.

Директор објашњава да ово није никаква посебност Србије да и у Великој Британији постоји кодекс на око четрдесет страна, а слично је и на Малти. Министри у другим земљама, без обзира на кодекс, подносе оставку ако се огреши о њега. „Код нас се дешавало се да ’цуре’ информације са седница владе иако су оне службена тајна. Два-три пута пробијене су службене тајне”, подсећа Михајловић.

Зоран Стојиљковић, политиколог, сматра да ако је одлука министра индивидуална он може да „солира”, а ако је одлука колективна не може. „У кабинетским владама је принцип да се не иступа самостално у јавности. Такве владе се праве у једностраначким и двостраначким системима. У моделу скупштинске или парламентарне владе као што је наша, пословници и кодекси дају слабе резултате. Логично је да Закон о влади буде формат за претпоставку да ће она солидније функционисати”.

И. Анојчић