Zakonom protiv „curenja” informacija iz vlade

Disonantni tonovi koji su se u poslednje vreme čuli iz vlade jasno su govorili da tim ne igra kako trener kaže. A utakmica ne može da se igra ako se ne znaju pravila. Zato je odlučeno da se Zakon o vladi, kada se već menja zbog rekonstrukcije, upotpuni članom koji će sprečiti te disonantne tonove ali i anonimne izvore. Stranački interesi su u jednom momentu uzdrmali i kabinet i premijera Mirka Cvetkovića, možda i zbog toga, što ga neki ne smatraju autoritetom jer nije stranačka ličnost niti predsednik stranke. Nekoliko poslednjih premijera bili su predsednici velikih stranaka, što izgleda deluje autoritativnije od stručnjaka.

Ali i do sada je bilo propisano da članovi vlade i državni činovnici ne mogu da se pojavljuju u javnosti kao slobodni strelci. Član 95. poslovnika vlade glasi:

„Članovi vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi vlade dužni su da u javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju i zastupaju stavove vlade.

Odluku vlade mora da zastupa u javnosti i član vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan.

Informacije o radu vlade ne mogu se davati suprotno poslovniku i na način da se ne zna ko je dao informaciju”.

Vlada nema analizu zašto ovaj član nisu poštovali njeni članovi, ali ima odluku da ga unese u Zakon o vladi.

„Članu 95. poslovnika vlade dodat je treći pasus, koji bi trebalo da se ugradi u Zakon o vladi. U poslovniku još dva člana 94. i 96. preciziraju javnost rada vlade i organa državne uprave o čemu se stara Kancelarija za saradnju sa medijima. O radu i odlukama vlade javnost obaveštavaju predsednik, direktor kancelarije, a potpredsednik i ministri govore o odlukama iz njihovog delokruga. Po poslovniku novinari i drugi predstavnici javnosti, po pravilu ne prisustvuju sednicama vlade, a izlaganja članova i drugih učesnika smatraju se službenom tajnom stroge poverljivosti, ako predsednik vlade drugačije ne odredi. Etičkim kodeksom državnih službenika određeno je ponašanje državnih sekretara i službenika”, objašnjava Miloje Mihajlović, direktor kancelarije za saradnju sa medijima.

Direktor objašnjava da ovo nije nikakva posebnost Srbije da i u Velikoj Britaniji postoji kodeks na oko četrdeset strana, a slično je i na Malti. Ministri u drugim zemljama, bez obzira na kodeks, podnose ostavku ako se ogreši o njega. „Kod nas se dešavalo se da ’cure’ informacije sa sednica vlade iako su one službena tajna. Dva-tri puta probijene su službene tajne”, podseća Mihajlović.

Zoran Stojiljković, politikolog, smatra da ako je odluka ministra individualna on može da „solira”, a ako je odluka kolektivna ne može. „U kabinetskim vladama je princip da se ne istupa samostalno u javnosti. Takve vlade se prave u jednostranačkim i dvostranačkim sistemima. U modelu skupštinske ili parlamentarne vlade kao što je naša, poslovnici i kodeksi daju slabe rezultate. Logično je da Zakon o vladi bude format za pretpostavku da će ona solidnije funkcionisati”.

I. Anojčić