Фотеља небриге у „Старом селу”

Ужице – Да ли је Музеју „Старо село“ у Сирогојну, симболу нашег народног градитељства кроз који сваке године прође 50.000 посетилаца из земље и света, заиста потребан директор? Ако је судити по односу Министарства културе одговор би вероватно био негативан. Друкчије је тешко протумачити равнодушност надлежних према руковођењу овом буџетском установом.

У мају прошле године, упозорили смо на дуготрајан проблем овог музеја који је 14 месеци био без директора. Само пет дана касније Влада Србије донела је одлуку о именовању Бојане Богдановић, кустоса у „Старом селу“, на место в. д. директора музеја. Чинило се тада да је кадровски проблем у руковођењу установом у Сирогојну дугорочно решен.

Али стицај околности је хтео да Бојана буде на директорском месту свега пет месеци – од маја до октобра прошле године. Њен рад на докторској дисертацији и удаја учинили су да се из Ужица, одакле је путовала на посао у Сирогојно, пресели у Београд. Зато је, каже, 20. октобра, Министарству културе поднела захтев за разрешење са места в. д. директора у „Старом селу“, из личних разлога. А Министарство, скоро пет месеци од подношења захтева, није нашло за сходно да напише одговор.

– Надала сам се да ћу добити било какав одговор, али никаквог реаговања нема. Шта ћу, решим да одем у Министарство и лично дам оставку. Код заменице министра Душице Живковић чекала сам сатима, а онда отишла јер она није имала времена да ме прими. Ваљда ће моја оставка једном доћи на ред, а дотле овластила сам секретара Музеја „Старо село“ Љиљану Пројевић да обавља неопходне руководеће дужности – каже за „Политику“ Бојана Богдановић.

Празан ход у руковођењу одражава се на свакодневну делатност у музеју који има 32 запослених. И у стручним стварима (откуп предмета, излагања, брига о објектима) и у обичним (организација чишћења и одржавања, туристичке посете). То су, поред осталих, осетили и у Туристичкој организацији Златибор кад су са установом из Сирогојна хтели да ураде један заједнички пројекат.

– Намера нам је да удружење жена из златиборског села Јабланица плете шалове, капе, рукавице, чарапе по посебној мустри коју предложе кустоси „Старог села“, с традиционалним шарама нашег наслеђа. Била би то нека врста сувенира овог краја. Послали смо музеју захтев, али нисмо добили одговор. После нам је објашњено да би радо сарађивали, али да не могу да потпишу без директора, нити имају потребна овлашћења за учешће у пројекту. Исто то успорава сарадњу и кад треба да организујемо студијска путовања за туроператоре и новинаре – вели Дарко Ђуровић, директор ТО Златибор.

Б. Пејовић