Пирове победе са „севера”

Текст у нашем листу „Атентат на утакмицу” изазвао је реаговања, која добрим делом показују да су лончићи побркани. Ево прилике да се нешто разјасни.

Прекид утакмице, ма колико трајао, какав год био и без обзира на повод јесте покушај да се она убије. За оно што се догодило на мечу Црвена звезда – Смедерево то је прејака реч, али ко год даје себи за право да утакмицу подреди себи врши својеврстан атентат на њу.

Уосталом, каже се да је судија убио игру кад хоће да буде најзапаженији на утакмици. Управо је то случај с навијачима који сматрају да на утакмицама они треба да буду главни.

На жалост, дошли смо дотле да са стадиона заиста одлазимо носећи у себи, као најјачи доживљај, шта су они урадили. А било би природно да нам у сећању остане нешто из саме игре.

У Црвеној звезди, а и они који навијају за њу, с правом истичу да њене утакмице поправљају просек гледалаца код нас. Али, то што се против Смедерева окупило близу 20.000 гледалаца није разлог да се гледа кроз прсте нечему што није добро за саму Црвену звезду.

„Црвено-белима” се неће вратити године славе, ако им је најбољи играч „север”! Док су њени најбољи играчи били на игралишту (Митић, Костић, Шекуларац, Џајић, Петровић, Савић, Стојковић, Савићевић, Панчев, Просинечки, Белодедић, итд) била је велика.

Откад је њен највећи адут северна трибина она је сенка свог некадашњег сјаја. И док тако буде биће све блеђа.

Један од оних побрканих лончића је и то што неки долазе на њене утакмице да би видели спектакуларно навијање. А требало би да очекујемо спектакуларну игру њеног тима.

Или неко сматра да је минулих година „север” подбацио?

Звездин „север” стално побеђује, али не и Звезда. Ако „север” хоће Звезди добро, онда треба да тражи да играчи побеђују, а он да их награђује аплаузима.