Зашто млади одлазе

После учешћа на фестивалу у Пусану, домаћи филм "Оптимисти" Горана Паскаљевића приказан је на фестивалу у Атини где је награђен Специјалним признањем жирија критике. После Монтреала, где је одржана светска премијера и неколико значајних фестивала, филму "Оптимисти" непрестано пристижу нови позиви са различитих меридијана, а очекује га учешће на фестивалу у Ваљадолиду, након чега ће започети биоскопска дистрибуција у Шпанији.

"Оптимисти" су инспирисани Волтеровим "Кандидом" из чије је реченице о оптимизму проистекла идеја ове драме. Сценарио филма написао је редитељев син, Владимир Паскаљевић, млади београдски филмски редитељ, који овим делом дебитује као сценариста.

– Горана је засмејавало што су му злобници замерили да "Сан зимске ноћи" није оптимистичан филм. Међутим, управо то је привукло пажњу у САД, где су интелектуалци свесни тренда лажног оптимизма и где се уметнички филм не цени мање него у Европи у којој се све чешће инсистира на филмовима са оптимистичним крајевима. Стално смо се шалили на ту тему, поготово у време избора када су сви нудили оптимистичку будућност. Филип Давид нас је подсетио на Волтеровог "Кандида" који почиње цитатом да је "оптимиста онај који упорно тврди да му је добро иако му је лоше". Књига се бави моралном и политичком первертираношћу његове епохе. У том контексту сам донео неке грубо скициране приче које су одговарале том концепту и од којих смо направили филм – објашњава Владимир Паскаљевић и открива да ће неке од прича из филма "Оптимисти" бити објављене и међу корицама, у збирци приповедака.

– Четири приче из филма ући ће у збирку, а ту ће бити још пет прича. Једну од тих прича развијам у играни филм. Са првим филмом морам бити веома опрезан, јер ми нико неће пружити другу шансу, зато се дуго задржавам на сценарију и одабиру теме – додаје млади редитељ који не крије да је тешко радити филм са оцем, поготову ако је он потврђени редитељ који је до сада реализовао 14 играних филмова.

– То је било посебно оптерећење јер смо обојица били свесни да ће се то питање неминовно постављати у јавности. Поврх свега тера те да будеш строжи према себи. На крају је све испало добро, имамо још двадесетак фестивала пред собом и већ неколико иза себе – истиче млади Паскаљевић.

У светској, па и српској кинематографији чести су примери уметничких породичних мануфактура које врло добро функционишу. Деца одрастају уз послове својих родитеља, те је и за очекивати да одаберу сличне или исте професије. Међутим, то понекад може да произведе и понеки проблем.

– У свом послу, мој отац је један од најбољих, па љубоморни желе да га спотакну по сваку цену. Пошто је то немогуће јер не зависи ни од кога, онда неки трљају руке када ја поднесем сценарио на конкурс. Еклатантан пример је био док сам био студент. Мој филм "Делфини су сисари", који је добио признање критике у Монтреалу, ишао у Клермон-Феран, Оберхаузен и најзначајније фестивале кратког метра, на фестивалу кратког метра у Београду, са разним изговорима, није примљен ни у "Салон одбијених". Понижавајуће је када донесете сценарио пред комисију где пет од седам чланова нема факултет и онда они процењују ваш рад јер су постали величине још у доба титоизма. Овде је нажалост пресудно да се облачиш "чудно", да се разбацујеш са фразама које обичан свет не разуме, и тек тада те сматрају интересантним "уметником" који уме да "надогради" реални живот. А ако си потврђен на фестивалима, онда те сматрају опасном конкуренцијом. После се питамо зашто нам млади одлазе! – упозорава Владимир Паскаљевић.

--------------------------------------------------------------------------

Смена неквалификованих

Док год су у комисијама и управним одборима исти људи који се врте у круг и који сами себе без демократских правила и квалификација постављају на те функције, неће бити места за нову генерацију домаћих синеаста. Морају се сменити неквалификовани људи и њихови рођаци и увести демократска правила и на нивоу Филмског центра Србије и Министарства културе да би се филм покренуо са мртве тачке. Србија има шта да понуди и српски филм је добродошао у свету једино ако је аутентичан и стварно српски, а не неуспела имитација америчких жанрова и то је хиљаду пута и доказано.