Zašto mladi odlaze

Posle učešća na festivalu u Pusanu, domaći film "Optimisti" Gorana Paskaljevića prikazan je na festivalu u Atini gde je nagrađen Specijalnim priznanjem žirija kritike. Posle Montreala, gde je održana svetska premijera i nekoliko značajnih festivala, filmu "Optimisti" neprestano pristižu novi pozivi sa različitih meridijana, a očekuje ga učešće na festivalu u Valjadolidu, nakon čega će započeti bioskopska distribucija u Španiji.

"Optimisti" su inspirisani Volterovim "Kandidom" iz čije je rečenice o optimizmu proistekla ideja ove drame. Scenario filma napisao je rediteljev sin, Vladimir Paskaljević, mladi beogradski filmski reditelj, koji ovim delom debituje kao scenarista.

– Gorana je zasmejavalo što su mu zlobnici zamerili da "San zimske noći" nije optimističan film. Međutim, upravo to je privuklo pažnju u SAD, gde su intelektualci svesni trenda lažnog optimizma i gde se umetnički film ne ceni manje nego u Evropi u kojoj se sve češće insistira na filmovima sa optimističnim krajevima. Stalno smo se šalili na tu temu, pogotovo u vreme izbora kada su svi nudili optimističku budućnost. Filip David nas je podsetio na Volterovog "Kandida" koji počinje citatom da je "optimista onaj koji uporno tvrdi da mu je dobro iako mu je loše". Knjiga se bavi moralnom i političkom pervertiranošću njegove epohe. U tom kontekstu sam doneo neke grubo skicirane priče koje su odgovarale tom konceptu i od kojih smo napravili film – objašnjava Vladimir Paskaljević i otkriva da će neke od priča iz filma "Optimisti" biti objavljene i među koricama, u zbirci pripovedaka.

– Četiri priče iz filma ući će u zbirku, a tu će biti još pet priča. Jednu od tih priča razvijam u igrani film. Sa prvim filmom moram biti veoma oprezan, jer mi niko neće pružiti drugu šansu, zato se dugo zadržavam na scenariju i odabiru teme – dodaje mladi reditelj koji ne krije da je teško raditi film sa ocem, pogotovu ako je on potvrđeni reditelj koji je do sada realizovao 14 igranih filmova.

– To je bilo posebno opterećenje jer smo obojica bili svesni da će se to pitanje neminovno postavljati u javnosti. Povrh svega tera te da budeš stroži prema sebi. Na kraju je sve ispalo dobro, imamo još dvadesetak festivala pred sobom i već nekoliko iza sebe – ističe mladi Paskaljević.

U svetskoj, pa i srpskoj kinematografiji česti su primeri umetničkih porodičnih manufaktura koje vrlo dobro funkcionišu. Deca odrastaju uz poslove svojih roditelja, te je i za očekivati da odaberu slične ili iste profesije. Međutim, to ponekad može da proizvede i poneki problem.

– U svom poslu, moj otac je jedan od najboljih, pa ljubomorni žele da ga spotaknu po svaku cenu. Pošto je to nemoguće jer ne zavisi ni od koga, onda neki trljaju ruke kada ja podnesem scenario na konkurs. Eklatantan primer je bio dok sam bio student. Moj film "Delfini su sisari", koji je dobio priznanje kritike u Montrealu, išao u Klermon-Feran, Oberhauzen i najznačajnije festivale kratkog metra, na festivalu kratkog metra u Beogradu, sa raznim izgovorima, nije primljen ni u "Salon odbijenih". Ponižavajuće je kada donesete scenario pred komisiju gde pet od sedam članova nema fakultet i onda oni procenjuju vaš rad jer su postali veličine još u doba titoizma. Ovde je nažalost presudno da se oblačiš "čudno", da se razbacuješ sa frazama koje običan svet ne razume, i tek tada te smatraju interesantnim "umetnikom" koji ume da "nadogradi" realni život. A ako si potvrđen na festivalima, onda te smatraju opasnom konkurencijom. Posle se pitamo zašto nam mladi odlaze! – upozorava Vladimir Paskaljević.

--------------------------------------------------------------------------

Smena nekvalifikovanih

Dok god su u komisijama i upravnim odborima isti ljudi koji se vrte u krug i koji sami sebe bez demokratskih pravila i kvalifikacija postavljaju na te funkcije, neće biti mesta za novu generaciju domaćih sineasta. Moraju se smeniti nekvalifikovani ljudi i njihovi rođaci i uvesti demokratska pravila i na nivou Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture da bi se film pokrenuo sa mrtve tačke. Srbija ima šta da ponudi i srpski film je dobrodošao u svetu jedino ako je autentičan i stvarno srpski, a ne neuspela imitacija američkih žanrova i to je hiljadu puta i dokazano.