Репрограмирање дуговања само одлаже решење

Држава не би требало уопште да улази много у проблем приватних фирми сем да успостави јасна правила игре, да се рокови плаћања поштују и да уз већу ефикасност трговинских судова наплата буде ефикаснија, казао је агенцији Бета портпарол Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић.

То подразумева, истакао је он, и да јавни сектор и јавна предузећа смање дуговања према привреди јер у овом тренутку само локална јавна предузећа у Србији дугују привреди 34,5 милијарди динара. „Имате сада једну бесмислену ситуацију у којој држава измишља како да помогне привреди, а она је привреду практично натерала у губитке. Предузећа су за обављене послове који им нису плаћени унапред платила порез на додату вредност (ПДВ), многи су подигли и кредите, односно кредитирају јавни сектор”, казао је Рајић.

Како је навео, програм репрограмирања дугова предузећа ће помоћи али ће та дуговања опет морати да дођу на наплату и само се одлаже решавање проблема, односно „пресипа се из шупљег у празно”.

Рајић је додао да ће мере помоћи неким компанијама, као што је на пример „Трајал”, које добро послују али имају нагомилане дугове из прошлости, да премосте проблеме.

Све мере имаће привремен карактер докле год држава не буде један добар део јавних предузећа приватизовала, истакао је, додајући да се тренутно 45 одсто бруто домаћег производа (БДП) Србије ствара у фирмама.

Рајић је казао и да би држава кроз опсежну пореску реформу морала да смањи оптерећење за предузећа на локалном и републичком нивоу, јер је недопустиво да, на пример, у Аустрији мало предузеће месечно плаћа 18 обавеза, а у Србији 42. „Уместо што стално лечимо последице, а не лечимо узрок, потребно је да се приступи коренитој реформи и омогући предузећима да се развијају и запошљавају људе”, истакао је Рајић.

Потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа Србије Милан Кнежевић казао је агенцији Бета да Влада покушава да одсуство решења које носи систем државне управе замени доношењем довитљивих мера за оно што би требало да реше структурне реформе. „То је исто као када бисте мењали намештај у кабинама потонулог брода”, казао је он и додао да је највећи део дуговања везан за пословне односе банака и привреде и да не види начин на који би Влада могла да утиче на даље рефинансирање и реструктурирање привреде.

Кнежевић је оценио да је привреда Србије у катастрофалној ситуацији јер је 80 одсто предузећа у једној врсти финансијског проблема.

Како је рекао, 18.200 предузећа ове године требало би да оде у стечај, јер су у блокади дуже од две године, а 40.000 предузећа је тренутно у некој врсти краткорочне или дугорочне блокаде мање од две године. „Када бисте хтели да сагледате свеукупну финансијску слику српске привреде добили бисте закључке да се привреда Србије не може опоравити јер не постоји”, казао је Кнежевић, који је и власник текстилне компаније Модус.

Према његовим речима, побољшање ликвидности привреде може да омогући само повећана тражња, кроз повећани стандард грађана, повећање плата и броја запослених. „Препоручујемо привреди да се не задужује у време када пада тражња. Ми смо на то упозоравали пре три године, а сада имамо епилог да је Србије ушла у једну врсту наркоманских финансија, што значи да се више не бира начин како да се дође до нове транше кредита, без обзира на то колика је цена”, оценио је Кнежевић.

То ће у једном тренутку, додао је, довести до колапса система, што Влада Србије увиђа и покушава да реши на погрешан начин. „Решење није могуће новом импровизацијом и дилом државе и банака, него побољшањем услова привређивања пореском реформом, смањењем црног и сивог тржишта и стварањем амбијента за дугорочни и стабилан опстанак привреде”, нагласио је Кнежевић.

Он је навео да је привреда Србије дужна 10 милијарди евра у земљи и више од 10 милијарди евра у иностранству, а за последње три године дала је 16,5 милијарди евра за отплату камата.

Кнежевић је казао и да се кроз субвенционисане кредите за две године српска привреда задужила 2,5 милиона евра, више од 80 одсто предузећа је изгубило кредитни бонитет, а за 40.000 до 50.000 предузећа не постоји начин за спас.