Као месечева долина

Западној цивилизацији пустиња Вади Рум постала је занимљива захваљујући Томасу Едварду Лоренсу, британском пуковнику, археологу, обавештајцу, пустолову и писцу, познатом као Лоренс од Арабије. Овај загонетни човек био је опчињен лепотом пустиње у којој је боравио у периоду од 1916. до 1918. године, и која му је била уточиште у време Првог светског рата, када су Британци форсирали устанак Арапа против Османлијског царства.

Иако је опевана у многим песмама и причама које су се преносиле од уста до уста, тек кроз авантуре које је Лоренс описао у књизи „Седам стубова мудрости”, и касније још више кроз филм „Лоренс од Арабије”, пустиња Вади Рум постаје позната и изазовна остатку света. У својој књизи Лоренс је у епском тону описао зачарану пустињу, чија дивља лепота данас занемеле посетиоце оставља без даха.

Пустиња Вади Рум налази се у Краљевини Јордан, 300 км јужно од престонице Аман и 50 км северно од луке Акаба и поред Петре и Ђераша, једно је од најпознатијих и најомиљенијих походишта у овој земљи. Као одговор Јордана моћном Гранд кањону који се налази у САД, камене формације Вади Рума су неоспорно највеће и највредније природно богатство ове земље.
Песак и прашина

Вади Рум је прекрасан свет тишине, ванвременска чаролија и очаравајућа природна лепота, која живи у срцу сваког Јорданца као отелотворење пустињске романсе и стварне поезије пустиње. Посетиоци уклештени између јединствених камених формација које се издижу из црвено-ружичастог песка, пустињу често упоређују са површином Месеца, не без разлога, с обзиром да Вади Рум називају и „Месечевом долином”. Вади Рум је посебна и по томе што је једина црвена пустиња која се налази изван афричког континента.

Пустиња је дуга око 100 и широка око 60 километара, окружена је високим „зидовима”, затим стенама и пирамидалним громадама ружичастих тонова, разбацаним по песку. У даљини, из пустиње уздижу се два врха, Ђебел Рум масив висок 1754 метра и нешто нижи Ђебел Ум Ишрин. Вади Рум је вековима био пролаз који је повезивао Арабију са Сиријом и Палестином и што је невероватно, али истинито, јесте чињеница да у пустињи постоје извори свеже воде, око којих се простире вегетација.

То је био довољан разлог да су се на таквим местима заустављали и одмарали каравани који су преносили зачине и тамјан из Саба краљевства, данашњег Јемена, до лука у Средоземљу. Један од најпосећенијих извора данас у Вади Руму је Аш Шалала, знан као Лоренсов извор, на коме је Лоренс од Арабије радо проводио време слушајући његово клокотање и купајући се у његовој „здравој”, бистрој и пријатно хладној води. Ипак, нису Набатићани први открили драгоцене изворе Вади Рума, које су касније користили и Римљани, већ су то били прастановници који су на овом подручју живели у доба палеолита.

О томе да је Вади Рум још у праисторији био насељен људским културама, сведоче многобројни петроглифи, храмови, цртежи и графити исписани на глатким стенама, које су кроз векове за собом остављали путници који су походили пустињу. Потомци античких житеља Вади Рума су бедуини, који су се бавили узгајањем коза и дромедара, односно арапских једногрбих камила, а њихови наследници се пак сматрају језгром легендарне пустињске патроле. Данас пустињске патроле спадају у род јорданске војске, зову се Схуртат ал Бадиyа, „црвене мараме”, а њени припадници јашу камиле и свирају гајде. Иначе се у Вади Руму налазе јорданске резерве пијаће воде, довољне за следећих 40 година. Чак и прилично удаљени главни град Аман, снабдева се водом из овог подручја. У јединствену пустињу Вади Рум кренула сам старим израубованим возилом преосталим од саудиарабијске војске. Мада ми ни старо возило, а ни његов млади возач са знањем само арапског језика, нису уливали поверење, када се преда мном отворила бизарна, тајанствена, нетакнута пустиња, све бриге су нестале.

Кад сам код филмских наслова, сазнала сам да се у Вади Руму снимало неколико филмова. Осим чувеног „Лоренса од Арабије”, снимани су још и „Црвена планета”, „Страст у пустињи”, „Лице” и још неки мање познати наслови. Јездећи кроз црвену пустињу, преко прекрасних грудоликих дина и месечевог крајолика, на неким местима приметила сам делове пруге који припадају чувеној Хеџаз железници. Градња железнице започела је 1900. године за потребе транспорта муслиманских ходочасника за Меку.

Железница ходочасника

Железничка мрежа повезивала је Дамаск у Сирији са Медином у данашњој Саудијској Арабији и одвајала се ка Хаифи на Медитерану и ка унутрашњости до Бусре и Наблуса. Мада због избијања Првог светског рата део пруге до светог града Меке није изграђен, железничка мрежа дуга преко 1300 км названа је „железницом ходочасника”. Данас су у функцији делови старе трасе под називом Јорданска Хеџаз железница која повезује Аман и Дамаск и Акаба железница која служи за превоз фосфата. Током боравка у пустињи стално сам имала утисак да ту негде, међу стенама Вади Рума, лута дух Лоренса од Арабије. Зато ме је растужила посета кући у којој је боравио, од које су остали темељи и хрпа камења наслоњена на камену громаду.

Преостало ми је само да неколико минута оћутим крај остатака дома легендарног Лоренса. Нерасположење ми је поправила свежа вода коју сам попила из његовог бунара, а затим и феноменалан поглед на планину знану као „Седам стубова мудрости” којој је Лоренс кумовао и која му је послужила као инспирација за назив истоимене књиге.

После кратког предаха поново сам кренула у вожњу преко пламено црвених дина, све до бедуинског логора, у коме сам у друштву љубазних домаћина попила освежавајући чај од менте.

Када сам изашла из шатора, пришао ми је дечак који ме је одвео до места са којег се најбоље види залазак сунца. У жељи да не закаснимо, а требало се попети на једну узвишицу, вукао ме је за рукав узвикујући „јала, јала”. Иако су ми стопала до чланака упадала у песак, стигла сам на време да бих присуствовала свечаном чину заласка сунца у пустињи Вади Рум. Када је започела игра светлости, сунчевих зрака, боја и сенки, завладала је невероватна тишина, која скоро да је могла да се опипа. Док сам обамрла од лепоте, седела на песку, у ушима су ми одзвањале речи Томаса Едварда Лоренса: ...„вечерње руменило обавија моћне стене и клисуре пурпурном ватром”...

.........

Како је настала

Име пустиње Вади Рум произлази из арапске речи вади, што значи долина, исушено речно корито, клисура, остатак воденог тока, дно праокеана, и речи ирам, што значи висок, подигнут, издигнут. Научници верују да је пустиња настала од велике распуклине на земљиној површини, која је током свог енормног издизања, ломила огромне комаде гранита и камена пешчара са планина афро-арапске плоче.