Удар у срце мафије

Српска мафија не боји се дугих затворских казни, а пракса показује да живот иза решетака није увек сметња за бављење криминалом. Стручњаци сматрају да се организованом криминалу у нашој земљи може стати на пут ако се у наше законодавство унесе италијански модел конфискације новца сумњивог порекла. Тако ће се домаће подземље и привредни криминал наћи на удару истих прописа који у Италији важе већ 20 година, а осмишљени су за борбу против најорганизованије мафије на свету на Сицилији – Коза ностре.
Слободан Радовановић, шеф Специјалног тужилаштва за организовани криминал, предложио је да се тој институцији законом да овлашћење за испитивање порекла имовине. Тако би они који су осумњичени за организовани криминал морали да доказују како су стекли све оно што поседују. Уколико то не успеју и уколико се испостави да њихово богатство превазилази легалну зараду, имовина би им била трајно одузета.

– Осуђујуће пресуде нису довољно јак ударац члановима мафије, јер они могу и из затвора да воде своје послове преко блиских пријатеља или сродника. У Италији специјални тужилац може да покрене истрагу о животном стандарду осуђених. Посебно се утврђује да ли су власници лиценци, концесија, дозвола за бављење предузетничким и трговинском пословима, да ли користе бенефициране финансијске кредите или зајмове које одобрава држава. Важно је истаћи да се истрага односи и на супружнике, децу, као и на особе које су у последњих пет година живеле заједно са осумњиченима. Под истрагом би се нашла и предузећа, конзорцијуми и холдинзи којима осумњичени располаже – каже Томо Зорић, портпарол Специјалног тужилаштва.

Он наводи пример наркодилера који је осуђен за промет 100 килограма хероина, а чија имовина вреди 20 милиона евра. Грам ове дроге на црном тржишту вреди најмање 25 евра, што значи да је наркодилер на овом "послу" зарадио око два и по милиона евра. Ако се то утврди у правноснажном судском поступку, дилеру ће по садашњем закону бити одузета та сума новца. По италијанским прописима, дилер би накнадно морао да докаже како је зарадио своје богатство, уз велике изгледе да му свих 20 милиона евра буде одузето.

По нашем важећем Законику о кривичном поступку, суд може да одузме имовину која проистиче из кривичног дела, ако је то утврђено у правноснажно окончаном судском поступку. Међутим, имовина која није обухваћена конкретним кривичним делом не може се одузимати, иако постоји основана сумња да целокупно богатство потиче од бављења криминалом.

У Специјалном суду је на 12 година затвора осуђен доктор Милан Зарубица, власник предузећа "Ленал фарм", које се бавило производњом синтетичке дроге амфетамин сулфат. Суд је одлучио да му се одузме имовина од скоро 12 милиона америчких долара, колико је, према пресуди, износила зарада од продаје наркотика.

– Битно је нагласити да је у италијанском закону терет доказивања порекла имовине на осумњиченом, а не на држави. То решење за сада не постоји у нашем закону, јер тужилац нема право да испитује законитост порекла било чије имовине. То је највећи недостатак наших закона. У Италији, специјални тужилац са управником полиције и финансијском полицијом може да покрене истрагу о имовини осумњиченог у свим фазама поступка – наводи портпарол тужилаштва.

Ако би овакав закон био донет у Србији, примењивао би се само на будуће случајеве и не би важио ретроактивно. То значи да осумњичени за незаконито стицање зараде у поступцима који су тренутно у току, као што су процеси против стечајне, дуванске или саобраћајне мафије, неће морати да доказују порекло своје имовине.

Да је италијански закон добар начин за обрачун са мафијом најбоље показује реакција Коза ностре, која је планирала да сруши Криви торањ у Пизи да би се држави осветила због доношења нових прописа. Било је више напада и на базилике, јер је и папа подржао закон против мафије, а познат је утицај Католичке цркве у Италији.

– Само уништењем економске моћи можемо раскринкати организовани криминал. Када држава почне да конфискује имовину организованим криминалним групама, то ће бити удар у срце мафије, а то је сигурно профит – истиче Зорић.