Важно је читати

ТЕМА ДАНА
– Замислите да на свету нема књига. Замислите да књижевност никада није постојала. Замислите да све што је икада забележено, од самог почетка, није ништа друго него пуки списак година, попис владара, инвентар епоха, а да нам је писмо послужило тек толико да истакнемо називе фирми, робне марке, етикете, у бољем случају да саставимо декларације или техничка упутства како се служити којим производом. Замислите, дакле, да на свету нема једне једине књиге…Овај, признајемо тежак задатак, дао је синоћ, у Хали 1 Београдског сајма књига, наш познати књижевник Горан Петровић, на самом почетку своје беседе којом је свечано отворио 51. међународни Београдски сајам књига.

 Наравно, наставак беседе био је Похвала књизи, а њој се прикључила и америчка списатељица Гиш Џен која је синоћ, представљајући америчку литературу, и САД као земљу почасног госта овогодишњег Сајма, говорећи о лепоти читања, између осталог, рекла: "Читање истиче одјек живота – подземне токове ироније, и хумора, и нијанси, и тајанствености које тихо хране наше свакодневно постојање."

Чак и да покушају да послушају Горана Петровића, поштоваоци писане речи, писци, издавачи, читаоци, сви који су се окупили синоћ на свечаности отварања 51. Београдског сајма књига, једноставно не би умели да замисле слику коју им је писац предочио у есеју "Свет са књигама или без њих". Јер, тај би свет, како га описује Петровић, изгледао овако: празна хала у којој смо се синоћ окупили, широки, али далеки, бетонски свод, простор којим нешто стално хуји, на космичку промају вуче, где је час хладно, час топло, где нешто прогрејава одозго, кроз светларнике, сунце, месец или звезде, шта ли је?

А књига – нема.

Свет без књига, и без књижевности, баш попут празне хале Београдског сајма, био би, како га замишља познати књижевник, савршени мехур цивилизације, лишен хиљадама година бележених осећања, појединости. "Ипак, то што књиге око нас постоје, то што књижевност постоји – није довољно. Замислите сада човечанство које има све те књиге, које још увек може да разговара са Аристофаном, Дантеом, Раблеом, Сервантесом, Пушкином, Поом, Маном, са нашима, Андрићем или Црњанским, зашто не и са неким писцем који ништа више осим обичне, људске искрености не може том разговору да приложи," рекао је даље Петровић, поново упућујући присутне на размишљање, тражећи од њих да замисле човечанство ("А то ми се чини као још страшније!", додао је), које све то може, али то исто и не чини, већ се задовољава читањем назива фирми, робних марки, етикета, у бољем случају декларација или техничких упутстава како се се служити којим производом.

Таква сива свакодневица била би сасвим довољан разлог за осећај беспомоћности и усамљеност, "без обзира на то колико се често рукујемо и питамо за здравље, јер заправо од саговорника и не очекујемо потпун одговор". Изговоривши реченицу да је Сајам књига отворен, Горан Петровић није могао да пропусти да не каже: "Али, то само тако налаже протокол, то нам се само тренутно чини довољним. Отворити било коју добру књигу је много, много важније".

Поздрављајући у име америчких писаца и издавача све који су се синоћ окупили у Хали 1 Београдског сајма књига, Гиш Џен, пореклом Кинескиња, и симбол мултикултуралне Америке, говорила је о важности мира, односно о ратовима који у свету стварају само зло. Гиш Џен је казала да је недавно била у Вијетнаму, где су људи изразито свесни чињенице да већина Американаца посматра њихову земљу као ратну зону.

– Нервира их то што је "Вијетнам" у Америци синоним за вијетнамски рат; док је за Вијетнамце, Вијетнам, како обично кажу, не рат, већ земља. То је осећање, претпостављам, блиско и вама – свест да у очима Американаца ви остајете заробљени у вашим најтежим тренуцима. Драго ми је што сам овде не да бих посматрала рат, већ да бих упознала вашу земљу.

Говорећи да њен супруг ради у једној фирми и има, не једног већ двојицу изузетно способних колега који потичу са ових простора, америчка списатељица се поверила да су је увек дубоко погађале њихове животне приче, јер их је доживљавала на много начина сличним себи. То су људи који су преживели потресе, и дијаспору, људи који су морали да крену испочетка.

И живот америчке гошће се променио на сличан начин: потрес је била кинеска револуција: "Рат веома другачији од вашег, али изненађујуће сличан по последицама које је оставио на обичне грађане. Моји родитељи су спознали, као и многи међу вама, шта значи изгубити чланове породице, своју кућу, начин живота, своју културу." Закључујући да, ма колико парадоксално звучало, рат може донети и нешто доброг – може проузроковати још ратова, али нам исто тако може помоћи да више ценимо мир, Гиш Џен је казала како је на Јерусалимском сајму књига пре неколико година романописац Дејвид Гросман причао о томе да рат чини ствари већим од живота, и да се на то лако можемо навићи – како чак можемо постати зависни од тога.

– Мир доноси свакодневицу. Он је диван, богат, страствен; али је необичан на обичан начин, што се лако може превидети.

У том, и таквом миру обраћајмо пажњу – сугерисала је Гиш Џен, на мале ствари, на ветар, на децу око нас, на пријатеље, јер "поклањајући пажњу таквим стварима, ми чинимо себе људима.  То је, дубоко верујем, наша најважнија активност. А она се суштински одгаја читањем".

Писци не посежу за оружјем, они пажљиво вагају сваку реч, они – али и њихови читаоци – размишљају, осећају, сећају се, смеју се.

Тако човек види више, сматра америчка ауторка, чији је роман "Жена за љубав" управо преведен на српски језик и објављен у издању београдске издавачке куће "Рад". Види више, и на различите начине: тако је и Џен Гиш, захваљујући књизи Ребеке Вест "Црно јагње, сиви соко" како је синоћ казала – постала свесна да је било могуће овде у Београду, пре 50 година, видети сељака како води јагње у предворју хотела. "Видим дух тог сељака сада, сваки пут када уђем у свој хотел, и тиме сам богатија." 

Показујући тако везу између сећања, свакодневице и будућности, и читања, Гиш Џен је устврдила да док читамо "осећамо да је то сврха нашег постојања на земљи. Нисмо ту да бисмо инсистирали на разликама које нас деле, нити да због њих ратујемо. Овај пажљиви мир – то је то."

-----------------------------------------------------------

Гости, спремни за упознавање

Београдски сајам књига који ће се у наредних седам дана одржавати у халама 1 и 14 Београдског сајма има дугу традицију, а од пре четири године њој припада млада, нова институција земље почасног госта, која је уведена по угледу на друге светски познате и цењене сајмове књига какав је, рецимо, франкфуртски.

Прва земља гост Београдског сајма била је Норвешка, потом је гост била Канада, па Француска, а прошле године Велика Британија. Ове, 2006. године, гост су Сједињене Америчке Државе. Да би сама институција почасног госта добила посебну "боју", лани су организатори Београдског сајма књига увели Отворену књигу, коју ће представник САД предати овог пута представнику Италије, земље чија ће литература и култура бити представљене 2007. на Београдском сајму.

Као и претходне земље-гости, тако ће и САД имати посебан штанд у Хали 1, на којем ће представити своје писце, преводиоце, издаваче и дистрибутере, саопштава организатор Београдског сајма, јер је "успостављање снажних и живих културних веза један од најважнијих циљева наше културне политике, а институција почасног госта може бити веома важан допринос њиховом остварењу."

Овај Сајам биће упамћен и по многим именима страних писаца који ће га посетити; ако нам нека и нису позната, то заиста не мора ништа да значи, упознаћемо их кроз разговор и кроз књиге које су, у већини случајева, наши издавачи већ превели на наш језик.

Као мала књижевност која зна да има великане равне светским у литератури, али који нису чувени у свету, научимо да упознамо – као и свет нас, ако показује жељу за тим – све који отвореног срца дођу и покажу разумевање да нас схвате.

-----------------------------------------------------------

"Политикина" изложба

Министар просвете и спорта Слободан Вуксановић свечано је јуче отворио изложбу под називом "Наставиће се..." коју је приредила АД "Политика" у Галерији Хале III Београдског сајма. Изложба ће представити историјат и пресек рада куће "Политика" од њеног оснивања 1904. године па до данас.

-----------------------------------------------------------

Награде Форума новинара

И ове, као и претходних година, новинари културних рубрика свих медија, који пишу о издаваштву, доделиће последњег дана Београдског сајма књига две награде: најбољем издавачу и издавачу који има најпрофесионалнији однос према новинарима.

Награда ће бити уручена у недељу, 29. октобра, у 12 сати, на штандовима награђених издавача, а признања ће уручити Драган Богутовић, новинар "Вечерњих новости" и председник Форума новинара културних рубрика које пишу о издаваштву.

-----------------------------------------------------------

Сусрети са писцима

Препоручујемо читаоцима и посетиоцима да обрате пажњу на распоред сусрета са писцима појединих издавача. Распоред ће бити истакнут на улазу у сваки штанд који организује представљање књига, а верујемо да ће сусрети обогатити и случајног пролазника који из (драгоцене!) радозналости сврати на тај штанд.

-----------------------------------------------------------

Без гласне музике

Београдски сајам књига увек се одржава у две хале Београдског сајма: у Хали 1, у такозваној Арени, и у прстену, и у Хали 14. Већ одавно, уведене су улице и авеније које носе имена познатих писаца, а и ове године ће се издавачи побринути да анимирају читаоце, разноликим и богатим садржајима на штанду, али и "ентеријером" штанда.

Гласна музика, којом су се раније, такође, привлачили читаоци а на коју су се раније бунили "суседи", ове године неће одјекивати, па ће (додуше у мало загушљивој атмосфери јер расхладни систем ни ове године није уграђен) читаоци и посетиоци мирно моћи да листају књиге, а ако су успели да сачувају и неки динар током године, и да их купе.