Годзила и Рашомон

Насупрот уобичајеним табелама о редоследу снага у свету, опет смо се уверили да су најјаче –потцењене силе, природа и саосећајност. Свима су нам, колико год били оптерећени колективним или бригама о самима себи, срца задрхтала због цунамија који је, после страховитог земљотреса, опустошио делове Јапана.

Уз здушна саучествовања с пострадалима, помаљала се стрепња за судбину човечанства. Кад је само 50-ак месеци после катаклизмичног цунамија у Индијском океану, који је однео 230.000 живота, дошло до потопа на обалама Тихог океана, није ли на реду Атлантски океан а за њим, на други начин, и мање „баре”? Прети ли из оштећених нуклеарки нови Чернобиљ?

У оптицају су, додуше, и оптимистичке фантазије. По њима, можда је вода,која је, као витално добро, била и остала повод за сијасет војних сукоба,„решила” да узбуркавањем принуди армије да се претворе у мисије за спасавање дављеника.

Овако или онако, за тили час смо се нашли у улогама филмских хитова. Пригодно, баш јапанских,„Годзиле” и „Рашомона”. Два симбола: несавршености цивилизације при суочавању с непредвидљивим ударом „морског чудовишта”, и различитог сведочења о томе шта нам се све и зашто догађа.

У овим тренуцима се као годзила назиру могућне тешке глобалне последице јапанске драме, поготову у садејству с политичким потресима у арапском свету. Прогнозе су рашомонске. Нафта ће наставити да поскупљује, рецесија ће се продубити, смањиће се помоћ сиромашним земљама,слуте катастрофичари, а „Волстрит џорнал” преноси утешитеље који процењују да ће негативне последице бити „ограничене и на националном и на интернационалном нивоу” и да следи „обновитељски бум”. Си-Ен-Ен упозорава, пак, да је реконструкција „маратон који само на старту изгледа као спринт”…

Очигледна је, у сваком случају, све већа повезаност света, потврђујући крилатицу да се „и трептај летира (а камоли разарање у индустријској велесили) осети на другом крају планете”. Јапан важи за земљу с најбољом одбраном од земљотреса и цунамија, али је ипак сада претрпео ванредно велике људске и материјалне губитке, што је нагнало мноштво неспремнијих нација да преиспитају своје мере безбедности, не само против елементарних удара.

Свесне су да би последице труса, какав је задесио Земљуизлазећег сунца, биле вишеструко погубније, а ипак махом признају да неће моћи да повећају своју отпорност на налете „годзиле”. Углавном се правдају, чак и Американци, да усред финансијских посртања, с недовољно средстава и за ублажавање низа текућих невоља, не могу да издвајају и новац за „евентуалности”, па и да им системи нису подешени за дугорочну неоружану превентиву.

Као „годзила” се широм планете, и овде, представља и светска економска криза, док утврђивање непосредне одговорности за домаће грешке личи на „рашомон”. Проповеда се, уједно, да превелике социјалне разлике и организовани криминал подривају системе, а ипак обе те „немани” расту док се политичари гложе око узрока кризе и метода да се изађе из ње.

Такође, као главног кривца за локалне несреће, неки виде у глобализацији, процесу којим су се Кина, Индија и Бразил уздигли до статуса економских сила. Шири се и љутња због поскупљења хране и енергената, иако је до скока цена дошло, добрим делом, зато што је за потрепшитинама повећана тражња, при остваривању универзално прокламованог циља –да се што већи број људи извуче из оскудице и постане део „потрошачке класе”. Битно се разликују и сведочења о највећим бојиштима данашњице, у Авганистану и Ираку: док једни тврде да би враћањем трупа оданде уштедели новац неопходан оживљавању привреда, други мисле да би повлачењем ободрили терористе…

Муамер Гадафи би могао да се доживи и као персонализација поменутих ширих контрадикција. И УН и ЕУ и САД су га санкционисале као „годзилу” а његову судбину ипак прати „рашомонијада”. У међународној заједници још нема јединственог става о дозама ангажованости против њега, иако се процењује да би напредовање Гадафијевих снага могло да арапски „политички цунами”, ка демократизацији, преокрене у супротном правцу, ка учвршћивању аутократија…

Знају се зоне подложне разорним земљотресима и цунамијима,али се не зна када ће и којом снагом они ударити,признају сеизмолози. С људским поретком је „исто то само мало другачије”: и кад падну „годзиле” –Берлински зид, гиганти Волстрита и творевине „доживотних” владара –наставља се „рашомонијада”. Сада: у покушајима да се сагледају „несагледиве последице”, различитих а истовремених, ванредно јаких потреса на проширеном Блиском и развијеном Далеком истоку, који су већ увећали неспокој и Западу и Северу и Југу…