Први електронски близанац Европљанин

Роботи-клонови стижу у Европу! Ако вам је ова вест зазвучала као наслов научнофантастичног филма, нисте далеко од истине. У стварање новог робота-клона, најновијег из серије „џеминоида” – имена које је настало комбинацијом термина „џемини” и „андроид”, односно „андроида”-близанца, прсте су умешали научници из јапанске компаније „Кокоро”, специјализоване за анимацију, која се највише користи у филмској индустрији.

Нови „џеминоид”, који је управо представљен светској јавности, први је робот-клон који не изгледа као Јапанац. Он је „пресликани” електронски „брат” професора Хенрика Шарфа, са данског универзитета Алборг. GeminoidDK (назив серије настао је према међународној ознаци за Данску) појавио се после успешног представљања својих претходника: Geminoid H био је копија творца читаве серије робота-близанаца, јапанског професора Хирошија Ишигура, док је пре неколико месеци јавности престављен и Geminoid F, први женски „андроид”-близанац, направљен по узору на јапанску манекенку, који је чак добио и улогу у једној позоришној представи.

Иако се јавности представља као први робот-клон Европљанин, „џеминоид ДК” још није ни стигао у своју „домовину”, већ се и даље налази на испитивањима у Јапану. У Земљу излазећег сунца ускоро ће поново отпутовати и „оригинал” – професор Хенрик Шарф. Захваљујући професоровом имиџу, који су творци робота следили доследно – толико да је, када су један поред другога, тешко разликовати оригинал од копије, „џеминоид ДК” јединствен је по још нечему: први је „андроид” са брадом.

Испод верно направљене силиконске коже Шарфовог „андроида”-близанца крије се компликовани механизам који, међутим, још није самосталан. Да би робот трепнуо или се насмешио, неопходна му је помоћ оператера и сложен софтвер који преноси мимику са човечијег лица.

Како каже Хенрик Шарф, „џеминоид ДК” „рођен” је пре годину дана, откад траје његово стварање и усавршавање. Током наредних месеци испитивања необичних близанаца – једног људског и другог електронског, наставиће се у Јапану, а затим се „андроид” сели у свој нови дом: специјално припремљену лабораторију на данском универзитету Алборг.

Хенрик Шарф је професор епистемологије – филозофске науке о знању која се труди да разлучи „право” од „лажног” или „неодговарајућег” знања. Уз то, он је и директор Центра за компјутерски посредовану епистемологију. На питање које многи постављају – чему уопште толики труд да се направи идентична копија људског бића, и то већ постојеће особе, професор Шарф одговара да је циљ овог научног пројекта да се боље разуме „емоционална тежина” односа између човека и машине, као и културне варијације у прихватању човеколиког робота у људском окружењу. Професор то илуструје примером да је Јапанцима сасвим нормално да живе и раде међу роботима, док се већина Американаца ужасава идеје да види робота као продавца у радњи или кућну помоћницу.

Још се не зна како ће на дружење са „џеминоидом” реаговати Шарфови студенти и запослени на универзитету. Научникова супруга је, ипак, одлучно рекла да јој се, за сада, ипак више допада оригинал..

Данијела Драгићевић