Хитлеров вајар

Специјално за "Политику"
БЕЧ – Полемика око тога где почиње уметност а где престају границе њеног доброг укуса постаје све компликованија. Док се светска штампа такмичила у објављивању свежих података из нацистичке прошлости Гинтера Граса, највише шокирана чињеницом да се добитник Нобелове награде за књижевност добровољно придружио есесовцима, Арно Брекер, творац слике идеалног аријевца и Хитлеров омиљени вајар, доживео је постхумну ретроспективу својих дела у покрајинском Дому Шлезвик-Холштајн, у немачком граду Шверину.

Изложбу под називом "Стављено на дискусију: вајар Арно Брекер" која траје од краја јула и тек се сада, с последњим даном октобра, гаси, видело је близу 15.000 посетилаца. Седамдесет скулптура и рељефа потичу из приватне колекције уметникове удовице Шарлоте Брекер, а изложбу је финансирало покрајинско министарство за културу. Најпознатији експонати били су скулптуре "Вагер" и "Вегер" са изложбе у париској Оранжерији 1942, као и спортски трофеји дизајнирани за берлинске Олимпијске игре 1936. 

Салвадор Дали је Брекера називао "највећим вајаром двадесетог века" а дивили  су му се Марк Шагал, Жан Кокто, Макс Ернст, Хенри Мур, Рудолф Нурејев, Џозеф Бојс, Марлен Дитрих, сер Питер Јустинов, али и Стаљин који га је, и пре и после Другог светског рата, позивао да ради у Совјетском Савезу. 

Немачки академици, припадници јеврејске заједнице, интелектуалци, десничарски екстремисти и неолиберали недељама су сипали паљбу једни на друге са својим "за и против". У недељнику "Штерн" у чланку под називом "Између Хитлера и Коктоа" Ања Лезел је приметила да "толико вике око уметности дуго није било".

Куратор изложбе Рудолф Конрадс и градоначелник града Шверина Херман Јунганс мишљења су да је идеја за организовање Брекерове ретроспективе дидактичке природе и да је замишљена као пример на који начин уметност може да се злоупотреби у идеолошке сврхе. Своју одлуку да и поред бурних протеста у почетку, ипак настави са приказивањем изложбе, Конрадс оправдава потребом да се шира јавност упозна и са историјом уметности Трећег рајха, као и да другим уметницима – Херберту фон Карајану и Хајнцу Риману – блискост са Хитлером није шкодила каријери. Изложба је, ипак, била накратко затворена после летошњег упада маскираних демонстраната који су скулптуре обложили тоалет-папиром и обукли их у комичну одећу.

Оно што је интересантно јесте да је, много пре свог раскринкавања у јавности, управо Гинтер Грас подржао ову иницијативу. Према "Њујорк тајмсу" књижевник је изјавио како "изложба може да помогне да се добије одговор на болно питање како талентовани уметници и мислиоци могу да прихвате такве идеологије".