Планетарна хистерија

Млади етнолог Тијана Цвјетићанин добитник је награде "Боривоје Дробњаковић" коју сваке године додељује Етнографски музеј у Београду за најбољи дипломски рад. Њен есеј "СМС поруке као нови облик фолклорне комуникације" привукао је пажњу стручне јавности и отворио неке нове хоризонте у савременом приступу науци.

Нова планетарна хистерија која се зове СМС поруке спада у такозвани електронски фолклор и управо се овим феноменом Тијана Цвјетићанин бави у свом дипломском раду. Према њеним речима, мобилне поруке не представљају фолклор у традиционалном значењу, нити је реч о фолклоризму какав је у медијима раније постојао, као што је преношење фолклорних свечаности или пуштање изворне народне музике. Разлика између тог фолклоризма и феномена који се данас дешава је у томе што се поруке више не преносе усменим путем него се користе нове технологије и медији.

– Интересантно ми је било да истражујем шта је то остало од традиционалног у новом фолклору, а шта је то што је скроз ново. Постоје многе поруке које су на фону неких већ постојећих као што су љубавне поруке, здравице, честитке, шале и други облици који су увек постојали у нашем фолклору. Међутим, појављује се велики број порука које су искључиво посвећене мобилном телефону који је направио прави бум и постао наш статусни симбол, тврди наша саговорница, објашњавајући да су јој инспирација за научни рад били тинејџери који су најзагриженији корисници мобилних телефона. Они готово опсесивно прибегавају мобилној комуникацији, а мобилни телефони им служе да се позиционирају у друштву. Јер што више порука приме и што их више људи "цима", то су популарнији у друштву. Одувек је дружење у пубертету било интензивно, али никада није као данас било присутно 24 часа дневно. Познаници су захваљујући новој технологији нон-стоп умрежени.

– СМС поруке раде оно што су некада споменари. Упечатљиво ми је било да девојчице преко порукица формирају родни идентитет, а за то су некада били задужени споменари. У мобилним порукама присутни су исти смерови комуникације који су били и у споменарима. На пример, никада дечаци нису поседовали споменаре, нити су се уписивали у њих. Исто тако, љубавне поруке никада неће слати дечаци међусобно, али девојчице хоће јер то представља размену материјала. СМС поруке имају и психолошки ефекат. Захваљујући њима млади остварују индиректан контакт са својим вршњацима, а да при том не морају да разговарају са њима лицем у лице што је већ проблематично за младе који су у том узрасту прилично стидљиви, истиче Цвјетићанин и додаје:

– Преко порука млади успостављају међуљудске, а нарочито мушко-женске односе. Мобилна пошта, с друге стране, девојчицама пружа слику како то треба да изгледа савремена тинејџерка. То је исто тако преузета форма споменара. Овај вид електронског фолклора јесте писани фолклор, али је битно различит јер није статичан. Не постоји штампање, фиксирање текста, и он је увек подложан промени. Нови моменат је и да су људи који користе нове медије уједно и његови креатори. Они сами могу да мењају садржај поруке, а и имају исту слободу изражавања као и у усменој комуникацији, мада је то опет медијски посредована комуникација што је потпуно нови феномен.

Наша саговорница нам објашњава да јој је било тешко да нађе теоријску основу за свој рад, јер литература о овој теми заправо не постоји. Имала је велику подршку њене менторке Драгане Антонијевић коју је заинтригирала актуелношћу теме.

– Познајем људе чије су теме биле одбијене јер се сматрало да то није етнологија и антропологија што је, сматрам, у старту погрешан концепт јер су границе померене у савременом свету науке – истиче Цвјетићанин, која тврди да јој награда за сада још није отворила неке нове путеве.

– Етнолошки кадар је слабо коме потребан у овој земљи и то је велики проблем људи који заврше етнологију јер радно место фактички не постоји – сматра наша саговорница. Ипак, Етнографски институт ће ускоро у свом "Гласнику" објавити скраћену верзију дипломског рада Тијане Цвјетићанин, и то онај део који је фокусиран на тинејџерски фолклор.

Наша саговорница је уписала постдипломске студије на Филозофском факултету које су још, како тврди, у процесу реформисања.

– Поприличан хаос влада на нашем факултету. Чак ни цео Филозофски факултет нема уједначен програм реформе постдипломских студија, тако да само неке групе раде по новом програму, а и то нажалост само на папиру – категорична је Цвјетићанин која ће после магистратуре покушати да добије стипендију за даље студије у иностранству јер јој је највећа жеља да настави да се бави истраживачким и теоријским радом, а не да се запосли као кустос у музеју.

--------------------------------------------------------------------------

Мултимедијски феномен

Постоји више начина циркулације порука. Изузетно су популарни интернет сајтови са базама тих порука. Реч је о хиљадама порука које објављују чак поједини часописи. Такође, СМС-ови се појављују и на ТВ екранима. То је мултимедијски феномен који није само ограничен на мобилну телефонију и усмерену комуникацију. Телефонске поруке су присутне на свим језицима света и све имају исти садржај. Исти су обрасци, теме, начини обраде, језичка средства… Овај планетарни феномен очигледно има везе са спајањем модерних технологија и људске потребе да симболише, естетизује свакодневну комуникацију, људске односе, правила понашања.