Српски кромпир најскупљи у Европи

Гуча – У велепродајама широм Европе кромпир, упакован у вреће од 10 кг, данас се товари за 30 до 40 центи по килограму, иако је прошлог марта цена била само 10-12 центи. „Тако је ова роба достигла историјску вредност на Старом континенту”, каже за „Политику” Ратко Вукићевић из Гуче, чије предузеће „Агромобил” продаје меркантилни кромпир из Драгачева и са Голије, а увози семенски из Холандије.

– Овакви скокови догађају се веома ретко. Узрок су, овог пута, биле смањене површине под кромпиром, нешто лошији род и велика потражња из Русије, којој је још јесенас зафалило четири милиона тона. Руси су куповали бродовима, што је даље повукло тражњу за семеном. Већ до краја 2010. године Холандија, као водећи европски произвођач, распродала је све количине основног семена, што се није догодило никад за 30 година – истиче Вукићевић.

После таквог тумбања на европском тржишту, наш потрошач није могао да се нада добрим вестима. Овде је велепродајна цена са 12-14 динара (марта 2010) узлетела до данашњих 50-55 динара, и сада је чак 30 одсто изнад европске.

– И ми смо прошле године имали смањене сетвене површине под кромпиром. То је рационално понашање ратара јер су 2005. године, уласком Румуније и Бугарске у ЕУ, изгубили додатна тржишта. Поред тога, лани су и приноси сорте дезире били мањи пошто је у августу, кад се кртола налива, владала велика суша – каже Вукићевић.

Он наглашава да би садашње цене у Србији (на кванташкој пијаци 65-70, у супермаркетима 80) биле чак и више да се на тржишту није појавио кромпир с Косова и Метохије:

– Произвођачи из Покрајине продају га за 38 центи, а без тих количина наша велепродајна цена давно би премашила 60 динара. Они снабдевају и тржиште Албаније, са око 7.000 тона.

Где је место Србије у међународном друштву произвођача овог поврћа, које су шпански морепловци пре четири столећа донели из брдских предела Перуа?

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, др Бранислав Влаховић, у својој књизи „Тржиште агроиндустријских производа” (Нови Сад, 2010) наводи да је просечан принос на планети 17,9 тона, с Холандијом као прваком света (46 тона), док је Србија 37. у Европи. Наш просек је 10,7 тона по хектару или двапут мање него у Европи, а иза Србије су само Босна и Херцеговина, Црна Гора и Молдавија.

Из исте студије потиче и податак да се кромпир у Србији (2007–2009) гаји на просечно 82.000 хектара па укупна производња износи 877.000 тона, или 119 килограма по становнику. Апсолутно највећа производња у Србији бележи се на подручју села која припадају територији града Чачка, и чак 14 одсто домаће производње остварује се у Моравичком округу (Чачак, Горњи Милановац, Ивањица, Лучани).

Кромпир је четврта по реду намирница по распрострањености у свету, после кукуруза, пшенице и пиринча, и захваљујући хранљивим састојцима које ова биљка садржи човек би се одржао у животу а да не користи никакве друге прехрамбене намирнице.

Нема пророка који ће рећи каква је блиска будућност цене кромпира у Србији, мада се често среће утешна прогноза да ће ускоро стићи „млади кромпирићи”, због чега старима вредност не може расти. Стручњаке за ову област, међутим, највише брине сетва која управо предстоји.

– Нафта и ђубриво никад нису били скупљи, домаће семе је већ распродато иако би, у нормалним околностима, продаја тек требало да почне. Ако човек није сигуран у семе боље да не сеје свашта, да не би правио трошак – рекао нам је Ратко Вукићевић који је, иначе, и председник Управног одбора асоцијације „Плодови Србије”.