Пријатељско писмо

Од нашег сталног дописника
БАЊАЛУКА, 25. октобра – Милош Прица, као амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама, није од шведског министарства правде тражио да бившу председницу Републике Српске Биљану Плавшић превремено ослободи издржавања казне на коју је осуђена збор ратних злочина, изјавио је данас "Политици" министар спољних послова БиХ Младен Иванић.
"У својству амбасадора, Прица у овом случају ништа није урадио. Да ли је приватно писао и слао писмо шведском министарству правде, то је његова лична ствар и у то се не бих мешао", рекао је Иванић.

У добро обавештеним изворима, блиским Министарству спољних послова БиХ, сазнајемо да се шведском министарству правде – са захтевом за превремено ослобађање Плавшићеве обратила група њених пријатеља, који углавном живе у иностранству. Захтев су образложили хуманим разлозима, пре свега старошћу Биљане Плавшић, која је ушла у 77. годину, и условима у којима издржава казну од 11 година затвора. Наш извор тврди да је међу потписницима писма и шеф Мисије БиХ при УН амбасадор Милош Прица.

Према данашњем саопштењу Министарства спољних послова БиХ, Прица у комуникацији са шведским министарством правде није користио симболе БиХ, њен меморандум и печат, нити се позивао на своју титулу, односно дужност коју обавља. Осим тога, у саопштењу се негира било каква умешаност МСП-а и његове дипломатско-конзуларне мреже у овај случај.

Здравко Плавшић, брат бивше председнице РС, изјавио је Срни да је данас разговарао са сестром и да му је она рекла да није ни чула да је неко тражио њено превремено пуштање на слободу. Ни он о овоме ништа није знао док није отворио данашње новине.

Шеф Бироа за односе са јавношћу Владе РС Вера Сајић казала је нашем листу да само Роберт Павић и Еуген О’Саливен, адвокати Биљане Плавшић, имају право да поднесу захтев за њено превремено пуштање на слободу. Због тога се Влада РС није ни бавила овим питањем, нити је – на било који начин – умешана у овај случај.

Но, председник Владе РС Милорад Додик изјавио је данас да је прошле суботе посетио Плавшићеву у затвору и с њом, поред осталог, разговарао и о начину на који би могао да се покрене поступак за њено пуштање на слободу, у складу са Статутом Хашког трибунала. "Због велике заузетости, неколико месеци нисам био у прилици да посетим госпођу Плавшић. Морам рећи да се она и физички и психички осећа много боље него што се осећала приликом нашег последњег сусрета. Договорили смо се да додатно ангажујемо још неке адвокате, који ће се бавити питањем њеног превременог пуштања на слободу", рекао је Додик.

Према правилима Хашког трибунала, осуђеник се пушта на слободу после издржане две трећине казне. Биљана Плавшић је на издржавању једанаестогодишње казне затвора од 2002. године и, да би превремено била пуштена на слободу, морала би да одслужи седам година и нешто више од три месеца затвора. С друге стране, шведски закон прописује да осуђеник који напути 75 година аутоматски бива пуштен на слободу.