Prijateljsko pismo

Od našeg stalnog dopisnika
BANjALUKA, 25. oktobra – Miloš Prica, kao ambasador BiH pri Ujedinjenim nacijama, nije od švedskog ministarstva pravde tražio da bivšu predsednicu Republike Srpske Biljanu Plavšić prevremeno oslobodi izdržavanja kazne na koju je osuđena zbor ratnih zločina, izjavio je danas "Politici" ministar spoljnih poslova BiH Mladen Ivanić.
"U svojstvu ambasadora, Prica u ovom slučaju ništa nije uradio. Da li je privatno pisao i slao pismo švedskom ministarstvu pravde, to je njegova lična stvar i u to se ne bih mešao", rekao je Ivanić.

U dobro obaveštenim izvorima, bliskim Ministarstvu spoljnih poslova BiH, saznajemo da se švedskom ministarstvu pravde – sa zahtevom za prevremeno oslobađanje Plavšićeve obratila grupa njenih prijatelja, koji uglavnom žive u inostranstvu. Zahtev su obrazložili humanim razlozima, pre svega starošću Biljane Plavšić, koja je ušla u 77. godinu, i uslovima u kojima izdržava kaznu od 11 godina zatvora. Naš izvor tvrdi da je među potpisnicima pisma i šef Misije BiH pri UN ambasador Miloš Prica.

Prema današnjem saopštenju Ministarstva spoljnih poslova BiH, Prica u komunikaciji sa švedskim ministarstvom pravde nije koristio simbole BiH, njen memorandum i pečat, niti se pozivao na svoju titulu, odnosno dužnost koju obavlja. Osim toga, u saopštenju se negira bilo kakva umešanost MSP-a i njegove diplomatsko-konzularne mreže u ovaj slučaj.

Zdravko Plavšić, brat bivše predsednice RS, izjavio je Srni da je danas razgovarao sa sestrom i da mu je ona rekla da nije ni čula da je neko tražio njeno prevremeno puštanje na slobodu. Ni on o ovome ništa nije znao dok nije otvorio današnje novine.

Šef Biroa za odnose sa javnošću Vlade RS Vera Sajić kazala je našem listu da samo Robert Pavić i Eugen O’Saliven, advokati Biljane Plavšić, imaju pravo da podnesu zahtev za njeno prevremeno puštanje na slobodu. Zbog toga se Vlada RS nije ni bavila ovim pitanjem, niti je – na bilo koji način – umešana u ovaj slučaj.

No, predsednik Vlade RS Milorad Dodik izjavio je danas da je prošle subote posetio Plavšićevu u zatvoru i s njom, pored ostalog, razgovarao i o načinu na koji bi mogao da se pokrene postupak za njeno puštanje na slobodu, u skladu sa Statutom Haškog tribunala. "Zbog velike zauzetosti, nekoliko meseci nisam bio u prilici da posetim gospođu Plavšić. Moram reći da se ona i fizički i psihički oseća mnogo bolje nego što se osećala prilikom našeg poslednjeg susreta. Dogovorili smo se da dodatno angažujemo još neke advokate, koji će se baviti pitanjem njenog prevremenog puštanja na slobodu", rekao je Dodik.

Prema pravilima Haškog tribunala, osuđenik se pušta na slobodu posle izdržane dve trećine kazne. Biljana Plavšić je na izdržavanju jedanaestogodišnje kazne zatvora od 2002. godine i, da bi prevremeno bila puštena na slobodu, morala bi da odsluži sedam godina i nešto više od tri meseca zatvora. S druge strane, švedski zakon propisuje da osuđenik koji naputi 75 godina automatski biva pušten na slobodu.